Манастир Прасквица - други део

Храм св. Николе који је подигао Балша Трећи са својом мајком Јеленом, порушили су Французи 1812. г. приликом угушења паштровске побуне. Прогнани Игуман Сава Љубиша који се нешто касније повратио у манастир записао је: " и не нађох нишча у манастиру до голијех зи­динах", Сачуван је само лијеви певнички трансепт, који је сав у живопису и који сведочи да је и првобитни храм  био живописан по угледу на остале задужбине Немањића. Данашњи храм на темељима старог подигли су паштровски калуђери Јосип Митровић и Синесије Давидовић, прилозима Паштровића и руском помоћи, 1847. године.

Манастир Прасквица

Име је добио по малом извору Прасквица, а чија вода има пријатан укус праскве. Манастир Прасквице је кроз историју био  духовни и политички центар Паштровића.

Манастирски комплекс се састоји из два храма, манастирских конака и зграда за економске наме­не.

Манастир Бијела код Шавника

Данас одлазимо у  планинске крајеве. Пењемо се на 840 метара надморске висине  у Шавник и обилазимо срце Дробњака, срце које куца још од времена Светог Краља Јована Владимира. Обилазимо Манастир Бијелу.

Манастир Бијела подигнут је у врлетном пределу, на једној малој висоравни недалеко од Шавника. Не зна се тачно када је први пут грађен  манастир Бијела и ко је био задужбинар. По народном предању саградили су га бан Козина из Тушине и кнез Вуловић из Бијеле, уз богат прилог краља Владимира у једанаестом веку.

Црква Светог Николе у Старом Бару

Градња цркве Св. Николе везује се за период пре самог ослобођења од турске власти. Досадашњи истраживачи историјске грађе о овој цркви навели су 2 податка везана за годину изградње цркве. Јастребов је у својим записима оставио следеће: „У Бару црква је сазидана 1863. године помоћу Русије." Поп Васо Вукотић, дугогодишњи парох у Бару, у рукопису под насловом" Љетопис Цркавах Парохије Барске" сачињеном у Старом Бару 20. марта 1910. године је записао следеће:

Манастир Подластва

Манастир Подластва је душа душе, жила куцавица свих Грбљана. Старину милу, рушену, харану али увек обнављану и чувану баш као што и зидови ове светиње чувају и памте вековима старе радости и недаће грбљанске душе.

У Подластви су се Грбљани крштавали, венчавали, школовали, зборовали. Сваке важне одлуке доношене су на овом Светом месту, уз молитву и Свето причешће. С колена на колено, са оца на сина преносило се кандило вере изливено у скуту цркве Св. Госпође.

Манастир Орахово

Манастир Светог Николе налази се изнад ораховачког поља, у близини Вирпазара. Наткриљује га планина Бјеласица а љепоту употпуњује поглед на Скадарско језеро.

Манастир Режевићи

Народно предање казује да је овде Стеван Првовенчани наредио да се са­гради мали храм  Успења Пресвете Богородице а касније, када је цар Душан путовао из Дубровника за Скадар, на­редио је да се сагради, одмах до ње, други храм посвећен Светом Стефану. Оба храма и гостионицу су касније похарали улцињски пирати, средином 16. вијека, тако да су храмови дуго времена били потпуно напуштени.

Манастир Добриловина

Манастир  је подигнут у најнеприступачнијем крају Потарја. Са  једне стране  је  река  Тара,  од  које  је  удаљен  око 200  метара,  а  са  друге  стране долину  натркиљују  високи  стеновити  врхови  и  стрмине.

Манастир Добриловина је имао бурну прошлост. Као симбол писмености и отпора туђинској власти био је често на удару турске власти. Први пут се помиње 1592.године.

Манастир Ћелија Добрска

Добрско село се налази у близини Цетиња. Смештено је у пространој и дубокој ували између брда Добрштака, Вртијељка и Цеклинштака. У 15. веку помиње се под именом Добро, а понегде и Горње Добро. Стари назив село је добило због плодног земљишта а данашњи због положаја кућа које су до брда.

Добрско село се налази на надморској висини од 350 метара, тако да иако је у непосредној близини Цетиња има доста блажу климу.

Манастир Жупа никшићка

Готово да нема места у којем човеку не застане дах посматрајући то чудесно дело Творца у овој нашој по пространству малој али Божјом руком богато  лепотом обдареној Црној Гори. Пре неку седмицу били смо на примеру Боки, надморска висина око метра, данас смо у околини Никшића надморска висина 630 метара, а од Боке до Никшића око 2, 2 и по сата вожње све зависи којим путем идете.  Ето нас на мору, ето на планини, за тили час. Кад би само ту људским оком лако сагледиву чињеницу осмотрили не би било краја дивљењу најсавршенијем градитељу, ако се осврнемо на људко тело, на то савршенсто у међусобном фунционицању и међусобној зависности свих органа, ту би човек сигурно остао без текста.