Манастир Ждребаоник

Питома оаза усред крша и камена,обасјана дивном свјетлошћу крста православнога и благословом  Св. Арсенија Сремца каква је бјелопавлићка равница не би била то што јесте да у њој,  Христу Богу на дар Немањићи не оставише једну своју задужбину. Можда би и била лијепа за око намјерника, да се у зеленилу и питомини мало одмори, али не би имала онога свјетила и небескога сјаја који обасјава срце човјеково чак и онда када се сви, за тјелесно око видљиви светионици угасе. Тај неугасиви светионик за бјелопавлићку равницу је манастир Ждребаоник са црквом Св. Архангела. Сијао и сија непрекидно. И порушен и похаран и запуштен и зарастао и обновљен и освећен. Сија и сијаће.

Храм Светог Јована Крститеља - Богишићи - Ђурашевићи

Храм Светог Јована Крститеља се налази се у засеоку Богишићи, непосредно уз пут који води за село Ђурашевићи. О историјату храма поп Сава Накићеновић је 1913. године у антропогеографској студији "Бока", о селу Ђурашевић, записао следеће:

"Старина има доста. Св. Јован у Ђурашовићима, црква мала. Сазидани је 1776., а осветио ју је Сава Петровић Његош, митрополит црногорски. Уоколо цркве виде се многе гомиле, од којих је најзнатнија она до црквено ограде, која има у перифорији какових 80 м. Знамените су двије престолне иконе, на иконостасу од којих ону, која представља спаситеља, приложио је Перо Лучин Клакор 1776., а икону Богоматере монахиња Настасија, јер на истој запис...(1776).

Бока се у старо вријеме звала Рисански затон а Бокељи су се звали Ришњани. О томе Стефан Митров Љубиша каже: „Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор."

Рисан је најстарије насеље у Боки. Помиње се већ у трећем вијеку прије нове ере као илирско утврђење. Према предању у Рисну је под најездом Римљана своје уточиште нашла илирска краљица Теута

Црква Светог Спаса, Кртоли

Саборни храм Кртола, црква Светог Спаса саграђена је 1767. године. Идеја о градњи ове цркве настала је из благодарности Богу за помоћ и "спас са неба" приликом једне битке са Турцима почетком 17-ог вијека. У том окршају са Турцима погинуо је поп Вукић Стегић од руке једног турског бега. Цркву је освештао владика Сава Петровић. Мало је писаних трагова сачувано о овој светињи. Нешто мало се може наћи код Црногорчевића и попа Сава Накићановића али и ти подаци су непотпуни.

Црква Светог Луке, Гошићи, Кртоли

Црква Свети Луке у селу Гошићи у Кртолима потиче из седмог вијека. Једна је од најстаријих на овим просторима. Више пута је рушена и обнављана али је увијек била посвећена истом светитељу. Сматра се да је једно вријеме била бенедиктански манастир. У ризници цркве чува се златоткани фелон који је Митрополит Петар Први Петровић Његош поклонио тадашњем кртољском пароху. Чува се и Шестоднев штампан у Русији а дар је царице Јелисавете Митрополиту Василију. У великом земљотресу 1979. године претрпјела је велика оштећења. Након тога је обновљена и фрескописана. О цркви Светог Луке говори нам јереј Александар Брашанац, кртољски парох.

Црква Св. Јована Богослова у Которском затвору

Которски затвор основан је негдје средином 19.-ог вијека. У њему је постојала капелица Св. Јована Богослова која је била храна за душу напаћеним утамниченим мученицима, који су те хране били гладни. Свештеници су у затвор уносили највећи хлеб за просфору који се могао купити у пекари, да би изгладњелим затвореницима као нафору подјелили макар мало веће парче хлеба. У Которском затвору као и у свим другим затворима комунистичког времена многи су по ондашњим аршинима жестоко осуђени.

Капела Св. Николаја Мириклијског чудотворца у Руском дому инвалида на Прчању

1917. године Русију је задесила Октобарска револуција. Након ње грађански рат између "црвених" и "бијелих". Сматра се да је у таласу нове идеологије страдало око три милиона људи а међу њима и сам руски цар са цијелом царском породицом. Велики број Руса који се није слагао са новом бољшевичком влашћу кренуо је у емиграцију. Неки од њих су као одредницу овог неизвјесног пута који им је предстојао одабрали братску по вјери и блискости Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Допринос њиховој одлуци била је велика љубав према Русији и Русима самог Краља Александра Карађорђевића.

Mанастир Рустово

Вечерас одлазимо у Паштровску гору, изнад Св. Стефана, на Челобрдо и обилазимо један млади цвијет наше Митрополије. Здрави изданак благодаћу Божијом изникао на напаћеној и костима паштровићких страдалника покривеној старини. Одлазимо у манастир Рустово.

Стефан Митров Љубиша, знаменити књижевник, бокешки заступник, Паштровић, у својој приповјетци Кањош Мацедоновић је записао:

„Наш су староставник признали девет царева римскијех и цариградскијех, од Дукљана до Костадина. Потврди га папа римски и онај Лујо Маџар што нам посијече четрнаест стотина глава за Голијем врхом. Потврдише га цареви и кнежеви српски од Немањића до Бранковића."

Црква Свих Светих - Велики Пијесак

Током археолошких истраживања која су са благословом Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског господина Амфилохија спроведена у периоду од 2002 - 2007 године утврђено је да је први објекат који је саграђен на овом локалитету још у трећем вијеку била кућа хришћанске заједнице, а да су на њеним остацима подигнуте двије цркве, које су више пута обнављане. Постоји могућност да је на овом мјесту некада био и манастир међутим за сад то још увијек није са сигурношћу утврђено. По свему судећи период од четвртог до шестог вијека карактерише добро уређен хришћански живот на овом простору. У шестом вијеку црква је насилно порушена.

Храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца на Орјој Луци је саграђен  1866. године. Подигао га је Књаз Никола Први Петровић, за покој душе свог стрица Књаза Данила. У храму је гробница војводе Баја Бошковића, чувеног бјелопавлићког јунака.

Храм посвећен Првом Српском Архиепископу и просветитељу Светом Сави на Фрутку подигнут је средином 19. вијека у близини некадашњег храма Светог Теодора Стратилата. Около храма је сеоско гробље.