У тридесетом издању емсије Bona fides Миљан Танић чита чланак „Утицај потрошачког друштва на црквену свест савремених хришћана“ презвитера др Оливера Суботића, управника Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке.

У овом издању магазина о друштвеним наукама доносимо тонски запис представљања фототипског издања „Сарајевског преписа Законоправила Светог Саве из 14. вијека”, које су приредили проф. др Станка Стјепановић и јеромонах Серафим Глигић. О књизи су говорили проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Станка Стјепановић, а присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У овом издању говоримо о томе како је сачуван најстарији српски ћирилични рукопис.

Јеванђеље потиче из друге половине 12. века и један је од најлепших словенских рукописа, украшен са 296 минијатура. Књига је 2005. године уврштена на Унескову листу покретних културних добара од универзалног значаја за човечанство - Памћење света. У току свог дугог "живота", од 800 година, "Мирослављево јеванђеље" доживело је необичну судбину и путовало чудним путевима.

Да ли је оптимално, најбоље могуће, право реалност или се ради о недостижном идеалу? Како позитивисти а како религиозни правници гледају на проблем оптималног права? Која је улога правне социологије у овим питањима?

Одговоре на нека од ових питања потражите у овој емисији.

Пред Вама је 25. издање магазина о друштвеним наукама Bona fides. Овим термином римски правници означавали су оно што се сматрало часним, поштеним и учињеним у доброј вјери.

У књижевном опусу Борислава Пекића, по многима првог пера српске књижевности, с времена на вријеме бљесне какав риједак и драгоцјен увид о праву. У овој емисији бавимо се Пекићевом приповијести "егалос Масторас и његово дјело" и правним мотивом у њој.

У овом издању магазина о друштвеним наукама говоримо о друштвеним мрежама

Протојереј-ставрофор др Милош Весин је у Коларчевој задужбини у Београду одржао предавање „На „друштвеним" мрежама нас има. А на молитвама?". Данас се суочавамо са великом променом свести, посебно деце и младих, а родитељи морају да предају деци дисциплину, закључио је предавач.

Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донијет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу.

Тим поводом - годишњице овог величанственог правног споменика, који је усвојен на празник Вазнесења Господњег (који је и давне 1349. пао на исти датум као и 2015.) говоримо о законима, умјетности и култури српског царства.

Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године. На ту одлуку, сходно Закону о рехабилитацији, не постоји право жалбе, тако да је она коначна.

Разлоге за рехабилитацију износи академик Коста Чавошки, у емисији можете чути и бесједу Митрополита Амфилохија на ту тему, бројне реакције на ову одлуку и још много тога.

До недавно је владало мишљење да је маргинално мjесто религије у политичком животу секуларног друштва не само оправдано већ и једино могуће. Скорашњи повратак Цркава и верских заједница у јавну, политичку сферу, за многе неочекиван, представља нарочиту тему савремених социолошких и политиколошких истраживања. Какав је њихов утицај на политички живот савремених друштава? Како религије могу допринети повратку посрнулог потрошачког друштва на изворне вредности човековог достојанства? О томе говоре проф. др Мирољуб Јевтић и др Миша Ђурковић.

Прошло је пет вјекова од када је велики фирентински мислилац, историчар, дипломата, теоретичар и практичар политике, писац војних стратегија, Николо Макијавели написао своје најпознатије дјело Владалац - Il principe на италијанском. Ова књижица од неколико стотина страница је написана 1513. in volgare како су називане прве фазе настајања италијанског језика који је управо рођен у Фиренци, прије свега књижевним дјелима славног Дантеа. Првобитни наслов Макијавелијевог најпознатијег дијела (De Principatibus) и поднаслови 26 поглавља су написи на латинском.