Манастир Подластва

Манастир Подластва је душа душе, жила куцавица свих Грбљана. Старину милу, рушену, харану али увек обнављану и чувану баш као што и зидови ове светиње чувају и памте вековима старе радости и недаће грбљанске душе.

У Подластви су се Грбљани крштавали, венчавали, школовали, зборовали. Сваке важне одлуке доношене су на овом Светом месту, уз молитву и Свето причешће. С колена на колено, са оца на сина преносило се кандило вере изливено у скуту цркве Св. Госпође.

Поп Сава Накићеновић у својој антропогеографској студији Бока за Ластву каже: „ Село је врло раног постанка. Овдје су била и јака насеља. У сред поља био је Шебе град, у њему су живјели властели, а у селу се и данас виде развале негдашњег Милин-Града; близу манастира су мјесности, које зову Тамнице, и ту има озиданих дворова и вјешто израђених архитектонских уломака: стубова, подступина, довратника и големих поклопница, што нас све доводи, да је некад многобројно насеље било. Ко је овде био не зна народ, а нема писаних споменика да дознамо што ближе о прошлости такове мјесности."

Настанак манастира народно предање везује за време цара Душана и 1350. годину. У писаним изворима манастир се први пут помиње 1419. и 1421. као и 1427. год. за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донет у Подластви. Народно предање казује и да је на станишту данашњег манастира од најстаријих времена постојао мали храм.

Приликом истраживачких радова и реконструкције 1984. године, на поду храма у Подластви откривен је део мозаика и фрагмент парапетне плоче. Ова декорација припадала је ранохришћанској базилици 5 - 6. века, која се налазила на месту данашњег храма. На јужном делу олтарског простора те цркве откривен је фрагментарно очувани старији животопис из 15. века. Код неког накнадног преграђивања преко старих фресака сликане су нове. Временом, током обнављања храма вршене су разне измене - доградња црквс, преправљање прозора и врата, преграђивање звоника, уградња розете...

Према народном предању преко овог дела  приморја, боравећи кратко у Подластви, са оближње морске обале упутио се на Свету Гору Свети Сава, Први Архиепископ српски.

Услед честих грбљанских буна и устанака, манастир је био први на удару непријатеља, па је први рушен, паљен и пљачкан.У току свог постојања овај манастир је више пута разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је разрушен у катастрофалном земљотресу 1979. године.

Прво разарање манастир је доживио од стране Млечића 1452. године, после III грбаљске буне 1448-1452, кад је према предању исто тако разрушен и манастир Светог архангела Михаила на Превлаци.Према запису који је урезан на једном прагу, манастир је обновљен 1700. године. Међутим, у неким документима помиње се активност овог манастира у 17веку, и то: у турској  исправи из   1637.  године помиње  се Герасим,    калуђер    манастира    Подластва,    коме црногорски кадија пресуђује да опомене потомке завештача који су оставили своје  имање манастиру, да се одрекну претензија  на манастирску имовину. Затим из једног  продајног  уговора  састављеног   1697. године,   дознаје   се   како   је те   године  у манастиру боравио митрополит црногорски Сава Очинић.

Друго разарање манастир је доживео за време прве аустријске окупације (1797-1805), када је аустријски генерал Барди наредио да се у манастир смести муниција.

И у доба француске владавине овим просторима (1807-1813), у једном ратном сукобу манастир је запаљен и, а обновљен је 1812. године, за време игумана Григорија Бућина.

Треће разарање је било када је Аустрија други пут окупирала Грбаљ 1814. године. Аустријанци су 5. новембра 1869. године запалили манастир Подластву. По  трећи   пут  манастир  Подластва је   обновљен   1874. године.

Четврто разарање збива се почетком Првог светског рата. Тада је 15. 04. 1915. године манастир  запаљен. О овом догађају има више записа. Обнова храма, конака и других објеката почела је 1936. године. Митрополит црногорско-приморски  Гаврило Дожић, 30. августа 1936. године је освештао цркву, конаке и све пратеће објекте.

Пето разарање је било је у II свјетском рату када је храм погођен из  артиљеријског оружја, које је потпуно оштетило западну фасаду

Шесто разарање манастира је било у разорном земљотресу од 15. алрила 1979. године када је скоро потпуно уништен. Пао је црквени свод, зидови су растрешени и напукли, звоник је срушен и звона су поиспадала, а и манастирски конаци су били веома оштећени.

О манастиру Подластви поп Сава Накићеновић навео је доста вредних историјских података.

После свих  ових рушења, паљења и пљачкања, у манастиру су остали сачувани фрагменти фрескописа из два периода, једна петохљебницаиз 1736.године са посветом игумана Подластве Георгија а која је рад Стојана Радића из Херцег Новог, затим десетак књига из руских штампарија новијег времена и неки богослужбени предмети такође руског порекла, док су у пепелу и отимању нестале: старе рукописне књиге, иконе, крстови, полијелеји, кандила, свећњаци, иконостас из 1747. године, рад Димитрија Рафаиловића.

Данас се храм састоји од једноставне једнобродна грађевине са полукружном апсидом и троделним звоником на преслицу. Храм је дугачак 12,5 а широк 4 метра, зидан је од тесаног камена. На апсиди има један четвртасти прозор, а исто такав и са северне и јужне стране. На јужној страни су једна врата преко којих се остварује директна веза храма и конака, а са северне стране су једна полуврата. Изнад улазних врата је округла розета.Након сложених истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на цркви Рођења Пресвете Богородице, скинуте су млађе фреске са дела јужног зида и презентиране у простору продуженог црквеног брода. У истом делу су изложени и налази из ранохришћанске базилике -фрагменти подног мозаика и парапетне плоче.

У склопу манастирског комплекса, поред храма, налази се конак, који се са јужне старне додирује са црквом. Конак има карактеристично приземље са правилно озиданим сводовима. На ову зграду се надовезује друго крило конака. Ту су тремови, подруми и овелики зденац. Између храма и конака  налази се ранохришћанска крстионица из 7. века.

Као што већ чусмо из записа попа Сава Накићеновића манастир Подластва је биои значајан просветитељски центар Грбља. Младен Црногорчевић о томе пише: «Од прве половине XIX в. у манастиру је била народна школа, у којој калуђери подучаваху старо-словенски језик, црквено појање, рачунање итд. Спомињаху се јеромонаси-наставници: Мојсије Вукшић, родом из Сутваре, који је нашем књижевнику С. М. Љубиши дао основу приповјетке «Проклети кам», његови прејемници: Теофан Милошсвић из Шишића, који је остављао монашки чин и опет у њ ступао, док умре као монах у 96. години живота, 1883.Г.; Игуман Георгије Бућин за кога је манастир обновљен 1812.Г.; Висарион Љубиша, који позније постаде црногорски митрополит и Митрофан Бан, данашњи црногорски митрополит».  Професор Ђоко Пејовић истиче: ,,За времена када је игуман Григорије Бућин био учитељ у манастирској школи у Подластви, у њој је учио и Петар I Петровић - Свети Петар», а Марко Николић  наводи:,, ИгуманГеоргије Бућин био је у Цетињу кратко вријеме један од учитеља младог Његоша, прије његовог одласка у Топлу крај Хсрцег-Новог.»

Северно од улаза у црквену порту, налази се сеоско гробље. У њему је, на самом улазу, споменик Грбљанима, Брајићима, Поборима и Маинама погинулим у Бокељском устанку против Аустро-Угарске 1869. године.У овом боју на тврђавама Горажда и Тројица погинуло је 28 бораца из Грбља међу којима и осам жена .

Испред манастира се налази спомен-костурница подигнута 1992 године, где је сахрањено 80  невиних жртава рата који су без суђења страдали од братске руке новембра 1944. године у Бару. Тим поводом Блаженопочивши  Патријарх српски господин Павле је 24. маја 1992.  у манастиру Подластва служио литургију за упокојене.

Благословом Митрополита Црногорско - приморског г. Амфилохија  13. маја 1996. године основано је Друштво за обнову манастира Подластва.

Предвиђена је обнова конака, конзервација и рестаурација манастира и простора око манастира, завршетак радова на храму Рођења Пресвете Богородице, оснивање манастирске ризнице и библиотеке као и издавачка делатност везана за историју Грбља и Грбљана.

Благодарећи Богу и приложницима већина оног што је  предвиђено успешно је реализовано.

Данас је манастир Подластва женски манастир. Сестринство је мало по броју али по  духу велико. Сестре се баве пољопривредом, узгајају и нешто стоке и труде се да манастирско имање изгледа живо као као да их је ту 15 а не две.