Манастир Шудикова

Манастир Шудикова налази се у општини Беране. Смештен је на десној обали Лима, на самом почетку живописне Тифранске клисуре. Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а истраживања кажу да је била једнобродне основе са полукружном апсидом и дозиданом широм припратом. Грађена је од притесаног камена. Са сјеверне стране били су очувани темељи два манастирска конака.

Манастир Стањевићи

Манастир се налази изнад села Побори, између Цетиња и Будве, на јужним падинама Ловћена. Први пут се помиње почетком осамнаестог вијека, када је владика Данило Петровић обновио рушевине некадашњег двора Црнојевића и саградио цркву. У то доба манастир је био важан духовни и политички центар. Име је добио по поборском братству Стањевићи.

Зачеци овога манастира везани су за име деспота Стефана Лазаревића. Његов војвода Ђурађ Ђурашев Црнојевић (дјед Ивана Црнојевића), господар Грбља и Светомихољске метохије, подигао је на мјесту данашњег манастира дворац, а на брду Ђурђевцу војно утврђење са храмом Св. Георгија.

Манастир Св. Архангела Михајла у Бјелићима

Вечерас говоримо о обновљеном манастиру Св. Архангела Михаила у Бјелићима, метоху Превлачког Светоархангелског манастира. Црква Св. Архангела Михаила налази се на брду Грабовац, у Кртолима. Грађена је након страдања Превлачког манастира. По народном предању црква је задужбина Црнојевића.

Вјековима док није било приступа превлачкој светињи, светоархангелски сабори су оджавани у Цркви Св. Архангела на брду Грабовац. Један од обичаја и традиције тих сабора био је и мирење свих оних који су били у некаквој завади, па је у колективном сјећању остало и то да су Цркву Св. Архангела Михаила називали Црква Помиритељка.

Храм Успења Пресвете Богородице у Радовићима, Кртоли II

По неким, недовољно истраженим подацима, каже се да је владика Петар Други Петровић Његош крајем јула мјесеца 1845. године посјетио превлачки крај и том приликом благословио обновљени храм Св. Госпође у Радовићима. Његова посјета обављена је у тајности, те можда због тога нема довољно писаних трагова о том догађају.

Храм Св Госпође је поред мјеста за молитву био и мјесто гдје се образовало, васпитавало, културно и здравстево просвјећивало. Дуги низ година кртољску дјецу писмености су подучавали парохијски свештеници.

Храм Успења Пресвете Богородице у Радовићима, Кртоли

Храм Успења Пресвете Богородице или Свете Госпође, како је одомаћени назив, налази се у центру села Радовића у некадашњој општини Кртоли, на заравњеном врху каменитог узвишења. Храм и активно гробље које је око њега формирано, ограђени су високим каменим зидом са великом лучном капијом на западној страни. На уклесаном натпису изнад портала записано је да је храм изграђен1843. године, мада се у литератури наводи да се помиње знатно раније, 1594. и 1605. године. Вјероватно се ради о старијем храму који је постојао на мјесту садашњег. Наш вечерашњи гост је парох кртољски јереј Александар Брашанац.

Манастир Горњи Брчели

У једном од црмничких села, селу Брчели на нешто више од триста метара надморске висине налази се манастир Горњи Брчели, са црквом посвећеном Покрову Пресвете Богородице.

Црмница је смештена између Паштровића и Скадарског језера, на југу је ограђена планинама Суторманом и Румијом.

Манастир Св. Николе на Ободу, Ријека Црнојевића

Ријека Црнојевића је најстарије насеље формирано на брду Обод, где је осамдесетих година петнаестог века црногорски владар Иван Црнојевић пренeо престоницу са Жабљака Црнојевића и основао утврђени град.

Средиште тога града чинио је манастир са црквом посвећеном Св. Николају Мириклијском чудотворцу, саграђен 1475. године. Најстарији турски попис из 1485. помиње "манастир цркве Иван", који можда можемо идентификовати са Ријечким манастиром. Сачувано је и предање да је испред храма Јелена Балшић одржала два народна сабора.

Mанастир Ратац

Комплекс манастира Ратац чинила су двије цркве. Већа посвећена Светој Богородица и мања посвећена Светом Цару Константину и Царици Јелени. Градња веће цркве започета је 1307 године, међутим црква никада није завршена. Око манстира се сукобљавају интереси Бара и Дубровника, православних и католика, централне власти и зетских господара. Манастир је разрушен 1571. године а четрдесетак година уназад иселили су се последњи монаси. Остаци зидина манастирског комплекса након великог земљотреса 1979. године гурнути су у море. Наш гост и ове недеље је парох сутоморски јереј Петар Церовић.

Спичанска парохија - други дио

Храм Свете Преподобне Параскеве или Свете Петке, како је одомаћени назив се налази на једној малој узвишици у Спичанском пољу, одакле се пружа поглед на Сутоморе и околину. У неким  историјским изворима помиње се да је саграђена 1273. године.За храм је карактеристично да се у њему налазе два олтара, православни у апсиди, и римокатолички накнадно постављен уз јужни зид, прислоњен уз пиластер.

Спичанска (Сутоморска) парохија

На овом наизглед малом простору Спича има 12 православних храмова, четри су активна а остали чекају да благословом Божијим буду обновљени.Храм Светог Стевана Дечанског налази се изнад Спичанског Поља у Мишићима. О историјату храма и насељу поп Сава Накићеновић је 1913. године у антропогеографској студији "Бока“, у оквиру текста о Мишићима у тадашњој општини спичанској, забиљежио следеће: "Цркву св. Дечанског у Мишићима су саградили 1866.“ Такође наводи да сва братства у Мишићима (Новаковићи, Станишићи, Зечеви и Ђурашевићи) која су се у 15. вијеку населила из Ниша славе Светог Стевана Дечанског.