Манастир Прасквица

Име је добио по малом извору Прасквица, а чија вода има пријатан укус праскве. Манастир Прасквице је кроз историју био  духовни и политички центар Паштровића.

Манастирски комплекс се састоји из два храма, манастирских конака и зграда за економске наме­не.

Манастир има два храма: мањи, живописани, посвећен Светој Тројици и већи, посвећен Светом Николи. До храма је мала кућа тзв. "Кулица". Ту је радила од давнина прасквичка школа у којој су били наставници монаси Сава и Висарион Љубиша, Ва­силије Перазић, Герасим Аврамовић, поп Глигор ­Митровић и последњи Филимон Франичевић. У кулици су поучавали прасквички калуђери до­1875. године, а затим световни учитељи. Први световни учитељ био је Ђуро Кентера а после њега Стефан Митров Љубиша, познати књижевник и једна од  најугледнијих личности тог доба у Паштровићима и другим нашим крајевима. Већи храм, посвећен Светом Николи, подигао је 1413. године Балша III  и његова мајка Јелена, кћерка кнеза Лазара. Његова оригинална повеља, коју је писао канцелијер Дешко, о градњи храма није сачувана али је сачуван њен превод на ита­лијанском језику  из 1439. године јер су манастирски ка­луђери захтевали у Котору да буде заведена у Општински катастар. Тек када је исту превео "сло­венски канцелијер" Стефан Калађурђевић, она је била унесена у катастар. У повељи се спомињу права и земљиште које је Балша III поклонио мана­стиру.

Овај првобитни Балшин храм порушили су Французи 1812. г. приликом гушења Паштровске побуне. Прогнани игуман Сава Љубиша који се нешто касније повратио у манастир записао је: " и не нађох нишча у манастиру до голијех зи­динах". Сачуван је само леви певнички трансепт, који је сав у живопису и који сведочи да је и првобитни храм  био сав живописан по угледу на остале задужбине Немањића. Данашњи храм на темељима старог подигли су паштровски калуђери Јосип Митровић и Синесије Давидовић, прилозима Паштровића и руском помоћи, 1847. године.

Поред храма, на левој страни, налази се велики манастирски конак .На првом спрату је манастирска ризница са драгоценом збирком разних историјских предмета, књи­га и докумената из прошлости Паштровића.Ту је и спомен зид са именима Паш­тровића који су учествовали као борци у Бал­канском и Првом светском рату. На другом спрату налази се велика манастирска трпезарија украшена многим сликама из нацио­налне прошлости и портретима заслужних калуђе­ра, као и портрет цетињског митрополита Висариона ЈЬубише, рад нашег познатог сликара Марка Греговића. У трпезарији пажњу привлачи велики округли, монолитни сто од домаћег црвеног камена. За овим столом већала је паштров­ска банкада, а то је био и председнички сто када се овде састајао паштровски збор, па је зато и добио име "сто правде".

Поред свих ових драгоцености, у манастирској ризници се чува и једна икона Св. Николе за коју се верује да је рад новопросијавшег светитеља Божијег, преподобног Симеона Дајбабског.

У порти манастира Прасквице постоје два гробља. Уз сами зид цркве Св. Николе налази се гроб Јегора Строганова.

Са нама у вечерашњој емисији игуман манастира Прасквице, архимандрит Димитрије Лакић.