Манастир Ком

Манастир Ком је задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића. Црква на Кому је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Не постоји историјски извор о времену подизања цркве, али се претпоставља да је сазидана између 1415. и 1427. године. Једно кратко вријеме на Кому је било и сједиште Зетске митрополије, која је, послије напуштања манастира Св. Архангела  на Превлаци, преко Пречисте Крајнске и Св. Николе на Врањини дошла на Ком.

Прославе Бадњег дана и Божића на Луштици

У вечерашњој емисији слушамо о обичајима везаним за прославе Бадњег дана и Божића на Луштици.  Наш гост је парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Црква Св. Апостола Вартоломеја и Варнаве и Црква Св. Петра, Луштица

Црква Св. Апостола Вартоломеја и Варнаве налази се у селу Мардари.Походио ју је Св. Петар Цетињски. За њу се везује антиминс из 1733. године на коме је поменут митрополит Исаија Антоновић, митрополит карловачки 1748-1749. године.Црква Св. Петра налази се у селу Бргулима. Каже се да је настала у 14. вијеку.О поменутим црквама говори нам парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Цркве у селу Клинци, Луштица

Село Клинци је смјештено на једну висораван која је окренута ка мору. На дивном је мјесту, са којег поглед обухвата практично читаву херцегновску страну залива. Има пет храмова: Цркву Св. Архангела Михаила, Св. Трифуна, Св. Харитона, Св. Пантелејмона и Црква Св. Саве. Храм Св. Саве је саграђен за једну ноћ. Малих је димензија али веома посебан како у духовном тако и у историјском смислу.

Село Мркови на Луштици, Црква Васкрсења Лазаревог и Црква Св. Петке

Црква Васкрсења Лазаревог у селу Мркови саграђена је 1605. године. Обнављана је 1909. и 2005. године. Црква Св. Петке потиче из осмог или деветог вијека, нема поузданих података о периоду њене градње. У осамнаестом вијеку дограђена јој је велика припрата. Фрескописана је од стране Димитрија Даскала, родоначелника школе Димитријевић-Рафаиловић. О овим храмовима говори нам парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Манастир Дуга

Манастир Дуга налази се на десетак километара сјеверно од Подгорице. Његово оснивање везује се за Вукана Немањића. На данашњу локацију манастир је пренијет око 1755. године. Темељи првог манастира налазили су се у подножју Лијеве Ријеке, на Госпођин пољу. Одатле је по договору племенских главара пренијет на ово скровитије мјесто. Манастир Дуга је духовно средиште племена Братоножића, Куча и Пипера. Послије Другог свјетског рата је запустио. Са његовом обновом започело се 1996. године.

Цркве у Забрђу

Забрђе је добило име по свом положају. Налази се за брдом, на херцегновској страни гребена. У селу постоје 4 храма. Важне податке о Забрђу оставио је епархијски синђел, капелан у Забрђу, свештеник Јеротеј Петковић. Он наводи да су се старе фамилије Тројановића и Мандегаја доселиле овдје још у петнаестом вијеку.

Луштица некад и сад
Луштица је добила назив по своме облику који подсјећа на љуску. Била је насељена још у каменом добу. Поријекло становништва је разнолико. Овдје су се досељавали Грци, Арбанаси, Шпанци и многи други. Бавили су се највише маслинарством и "брањем соли", а упоредо са тим готово свака кућа је имала и понеког поморца. На брод се одлазило послије молитве.

О томе како се некад живјело на Луштици, а шта је од тога сачувано до данас говори нам парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Црква Св. Николе, Саборни храм на Луштици

Црква Св. Николе налази се у самом средишту села Радованићи. По предању освештао ју је Св. Сава. Једна легенда каже да је благословом Св. Саве поред цркве настао базен са водом, односно "убли", који и данас ту постоји и чија се вода користи. Неки извори кажу да је црква некада имала фасаду црвене боје, налик манастиру Жичи. Као година градње узима се 1117, и она је засигурно једна од најстаријих цркава у Боки.

Луштичка парохија

Луштица: "Она је земља цркава. У њеним селима леже цркве које обиљежавају тачке луштичке средњевјековне родовске мреже која се у њеноме конгломерату 14. и 15. вијека снажно напрезала да задржи свој православни оквир и усмјерење. А трпјела је ударе снажних римских установа за прикључење и складиштење и затрпавање њеног српског наслијеђа у бездно римског и папског универзализма. Она је, као српска народна тврђа штитила Боку у свим туђинским владавинама градећи неразрушиви господски михољски прстен српског поморја под чијим се стијегом гордила" - Др Горан Комар.