Парче неба на земљи XXXVI

Бока се у старо вријеме звала Рисански затон а Бокељи су се звали Ришњани. О томе Стефан Митров Љубиша каже: „Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор."

Рисан је најстарије насеље у Боки. Помиње се већ у трећем вијеку прије нове ере као илирско утврђење. Према предању у Рисну је под најездом Римљана своје уточиште нашла илирска краљица Теута

Манастир Бања налази се у близини Рисна, према Перасту односно Котору.Задужбина је Немањићка  саграђена као метох манастира Светог архангела Михаила на Михољској Превлаци. Народно предање име Бање везује за некадашња римска купатила (бање), која су у земљотресу пропала у море, заједно са античким Рисном.

O изгледу и животу манастира до 17. вијека нема података. Када су Турци 1654. године покушали да освоје Пераст, прошли су поред Бање и запалили је. Поп Ковачевић, са Грахова, благовремено је обавијестио Пераштане и монахе Бање да Турци припремају напад, па су се калуђери са манастирским драгоцјеностима склонили у  манастир Косијерево. Драгоцјености су касније пренесене у херцеговачки манастир Тврдош. Крајем вијека, и Тврдош се нашао на удару обрачуна Млечића и Турака, па су бањске драгоцјеноста, заједно са оним из Тврдоша, пренесене у Савину. Почетком 18. вијека, на остацима разрушеног храма, Ришњанин Петар Кордић сазидао је мали олтар и посветао га Светом Георгију. Данашњи храм и доње крило конака подигао је, 1720. године, архимандрит Атанасије Хиландарац, уз помоћ прилога ришњанских породица. У 19. вијеку дограђиване су манастирске зграде, посебно од прилога помораца. За вријеме архимандрита Дионисија Миковића, познатог историчара и писца, родом из Паштровића, Бања је темељно обновљена.

Нови иконостас је 1902. године израдио, Чех Франц Циглер. У Првом свјетском рату Аустријанци су у Бању смјестили гарнизон и болницу и однијели црквена звона. Послије рата, игуман Днонисије Миковић поново обнавља манастир уз материјалну помоћ великог народног добротвора Ришњанина Васа Ћуковића.

Због ограничености простора манастирска здања су каскадно поређана у два нивоа, На горњем платоу је храм и гробље, а на доњем су зграде конака.Храм Светог Георгија је једнобродни храм са полукружном апсидом и карактеристичним плитким пијевницама. На прочељу се налази једнодјелни звоник на преслицу. Градиво је фино клесан камен, сложен у правилне хоризонталне редове. Изнад врата налази се дубока застакљена ниша у којој је икона Светог Георгија. На средини фасаде постављена је осмокрака  розета. Унутрашњост је засведена полуоблнчастим сводом. Под је од каменнх плоча. Наспрам храма, посебно је озидан високи тродјелни звоник на преслицу. Зграде манастирских конака су распоређене на нижем, ширем терену и повезане су са црквом и гробљем степеништем.

У ризници манастира чува се примјерак умјетничког црквеног веза - епитрахиљ и наруквице. Вез је изведен свиленим, златним и сребрним нитима. На епитрахиљу су представљении ликови светитеља а на дну, у молитвеном ставу, ликови ктитора. Из извезеног натписа се види да је епитрахиљ настао 1606. године и да је поклон румунских властелина Строје и жене му Симе, манастиру Стијешћи. У манастиру се чува значајна збирка икона, међу којима се истиче итало-критска Богородица са Христом, типа "Страсна". Манастир посједује изузетно богату библиотеку у којој преовлађују руске штампане књиге.

Данас је Бања женски манастир. Сестринство чини шест монахиња и једна искушеница.