Парче неба на земљи XXXVII

Храм Светог Јована Крститеља - Богишићи - Ђурашевићи

Храм Светог Јована Крститеља се налази се у засеоку Богишићи, непосредно уз пут који води за село Ђурашевићи. О историјату храма поп Сава Накићеновић је 1913. године у антропогеографској студији "Бока", о селу Ђурашевић, записао следеће:

"Старина има доста. Св. Јован у Ђурашовићима, црква мала. Сазидани је 1776., а осветио ју је Сава Петровић Његош, митрополит црногорски. Уоколо цркве виде се многе гомиле, од којих је најзнатнија она до црквено ограде, која има у перифорији какових 80 м. Знамените су двије престолне иконе, на иконостасу од којих ону, која представља спаситеља, приложио је Перо Лучин Клакор 1776., а икону Богоматере монахиња Настасија, јер на истој запис...(1776). Једна икона, која преставља Богомајку, а око ње  Арх. Михаил и св. Сава, има запис: рука грешна даскала Рафаиловића народног зоографа од Рисна (1820). Антиминс је израдио познати писац стематографије, Христифор Жефаровић илирско-рашки зоограф. У гробљу ја знаменита плоча, на којој резан грб са птицом, па рука с мачем, полумјесецом и мртвом главом и три шестероугаоне звијезде...

Ово је рекох црква у Ђурашевићима, који су прије имали цркву св. Ивана, али приморани од владе, морадоше допустити служити у истој римском свештенику. Ради тог догађале су се свађе измећу римских и православних свештеника, ко ће прије службу вршити. Пошто је православним то додијало ограде цркву св. Јована, а ону св. Ивана оставе римокатолицима, чија је и данас. Основа цркве је дуга 21 м., а широка 13 м, С обје стране основе сачувала се нека врста побочних зидова. На сјеверној страни, за 5 м. далеко од темеља цркве, добро се сачувао зид, који иде упоредо са темељом и који је вјешто и чврсто зидан, као да је сливен. Ово је сјеверно крило, дуго 20 м. а широко 5 м.,те опомиње на јужно крило св. Арсеније у Пећи. Гдје није порушен, овај зид је висок, гдје 70 цм., гдје 1-40 м., а на доњем крају 2-75 м., и ту је дебео 80 цм. То мора да је било огромно градитељско ремек-дјело. Зидови му бјеху големи: дуг је и широк око 6-7 м., а и до данас квадратни основи су се добро сачували зидовима високим до 4 м."

Храм је подигнут 1776. године као једноставна једнобродна грађевина са полукружном апсидом и звоником на преслицу са три отвора. Првобитни изглед храма је измијењен 1861. године када је умјесто звоника на преслицу, у прочељу подигнут високи, масивни звоник квадратне основе. Звоник је у основи ослоњен на два масивна ступца и два полуступца који су мећусобно повезани широким луцима градећи испред западног портала храма неку врсту отвореног тријема. Поред приземља, звоник има три спрата и куполу. Храм је зидан од фино тесаног камена сложеног у правилне хоризонталне редове са истакнутим фугама. Унутрашњост је пресвођена полуобличастим сводом који се без ојачавајућих лукова директно ослања на подужне зидове. У југозападном углу постављено је затворено дрвено степениште којим се остварује веза са звоником. Храм је освијетљен по једним лучним прозором на обије подужне фасаде и једним на апсиди.

На звонику је уклесана следећи натпис:

ПРАВОСЛАВНИ ПАРОХИЈАНИ

ЂУРАШЕВИЋКО-БОГИШИЋКИ

ПРИЛОГОМ ОД 2600 КРУНА

ШПИРА Ј. ЂУРИШИЋА

ПРИЛОЖИШЕ ОВАЈ ЗВОНИК

ГОДИНЕ 1900.

У земљотресу 1979. године храм је страдао.  Обновљен је и освећен 2002. године. Тим поводом Светигора прес је 3. новембра 2002. године донијела следећи запис

,,Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је данас Свету Архијерејску Литургију и освештао цркву Св. Јована у Ђурашевићима уз саслужење игумана превлачког архимандрита Варнаве и архијерејског намјесника Бококоторског протојереја ставрофора г. Момчила Кривокапића са свештенством.
Прије самог освећења Митрополит Амфилохије је предводио Литију у трократном опходу око цркве а потом је положен дио моштију јасеновачких новомученика.
Освећењу је присуствовало више стотина вјерника из Боке Которске."