51:06 минута (7.32 МБ)

Милан Поповић је обрадио више „врућих“ тема српског друштва , као што су навијачи и затвореници , а онда је , надахнуто и лично, „прошао“ кроз српско село, тражећи домаћине, њихове породице и зараду коју сељаци стварају на земљи као свом једином уточишту за живот. Серијал „Задња кућа Србија“ имао је у свом термину емитовања највишу телевизијску гледаност, а ми смо се и у овом разговору уверили у Поповићев истраживачки осећај и занос који прати његове радове. Аутор: Спиридон Булатовић.

63:23 минута (10.88 МБ)

Зоран Лутовац је амбасадорски мандат као српски дипломата провео у Црној Гори, а одбранио је и докторат са тезом о односима Србије и Црне Горе од 2006-13. године. Његова књига „Српски идентитет у Црној Гори", пресек је искуства и сазнања која је господин Лутовац стекао бавећи се темом која је и даље изазов Црногорској држави, а то је правна заштита а стварна обесправљеност Срба у Црној Гори. У овом расцепу Срби су потиснути на свеобухватан начин, и господин Лутовац је у нашем разговору истакао многе аспекте овог проблема.

Аутор: Спиридон Булатовић.

93:09 минута (13.34 МБ)

У својим књигама ”Република Ћопић” и ”Много смо јачи”, Вуле Журић је писао, рекли бисмо, о најпопуларнијим темама у нашем народу, а то су личност и књижевност Бранка Ћопића и дерби Црвене звезде и Партизана.

Књигом ”Република Ћопић” господин Журић је ушао на аутентичан начин у ткиво језика и духа Ћопићеве Крајине која је великом писцу била врело инспирације, а дело о ”вечитом дербију” написао је по-пола са Божом Копривицом, партизановцем и тако је заокружена широка и са шармом исписана хроника о утакмицама Црвене звезде и Партизана.

И у нашем разговору господин Журић је својом приповедачком лепотом говорио о Ћопићу и фудбалу као непролазним темама у нашем народу. Аутор: Спиридон Булатовић.

70:00 минута (10.03 МБ)

Слободан Рељић је бивши главни уредник „Нина“, а данас је професор социологије на Учитељском факултету у Београду. Наш разговор се тиче његове књиге „Криза медија и медији кризе“ као и великог искуства и увида које је господин Рељић стекао пратећи културу, политику и глобалне проблеме данашњице са дистанцом луцидног и обавештеног критичара.

Аутор: Спиридон Булатовић.

50:57 минута (7.3 МБ)

Академик Зоран Кривокапић је начелник Трећег одељења Прве хируршке клинике у Београду, и са својим тимом хирурга лечи оболеле од карцинома дебелог црева. Шесдесет и пет процената његових пацијената преживи пет критичних година након операције и њихов опоравак академик Кривокапић истиче као велику сатисфакцију свом раду у хирургији.

Уважени саговорник нам је разјаснио и неколико дилема о малигној болести које у јавности нису довољно појашњене, на пример, да ли су појмови преглед и скрининг подударни, кад је тумор - маркер сигуран знак болести, постоји ли старосна граница после које се за човека може рећи да је „умакао“ карциному, јесу ли у болести жене храбрије од мушкараца... и остало. Са одушевљењем нам је говорио о свом завичају на Косову, кошаркашкој каријери која је његово биће поделила са медицином и Краљевском колеџу хирурга Енглеске чији је академик Зоран Кривокапић пуноправни члан као једини српски хирург данас. Аутор: Спиридон Булатовић.

 

56:09 минута (8.04 МБ)

Лаура Барна је написала неколико биографских романа о нашим великанима, а у књизи „Моја последња главобоља", писала је о Исидори Секулић. Ово дело ауторка је „поставила" као Исидорину исповест уочи смрти и у њему је писац сведок догађаја којих се Исидора на самрти сећа.

Тако Исидорина сећања говоре о завичајном Мошорину, пролазности и самоћи, пријатељству са Андрићем и Миланом Гролом, топчидерској цркви и молитвама које је сама написала, комунистима и времену када ништа није било свето и другим детаљима које је Лаура Барна уклопила у мозаик своје аутентичне приче о Исидори Секулић. На крају разговора госпођа Барна је прочитала писмо Милана Кашанина упућено Исидори Секулић неколико дана уочи њене смрти са следећом поруком: „у овој земљи мржње Ви сте једини смели да кажете да нешто волите." Аутор: Спиридон Булатовић.

81:50 минута (14.05 МБ)

Милош Ковић

Зоран Хамовић

Са Зораном Хамовићем и Милошем Ковићем разговарали смо о књизи „Срби 1903-1914 историја идеја", коју је приредио проф. Ковић, а њен главни уредник је г. Хамовић чија је Издавачка установа „Клио" и објавила књигу.

Ово дело је најпотпуније штиво у нашој средини посвећено Србији за владавине краља Петра Првог Карађорђевића и распон тема и аутора у књизи је изузетан: од академика Василија Крестића, Михаила Војводића, Данила Н. Басте и Александра Ломе, па до младих публициста Вељка Станића, Душана Фундића и осталих који су писали о личностима и идејама које су доминирале у тадашњој Србији.

63:34 минута (10.91 МБ)

Са доктором Бојаном Димитријевићем разговарали смо о Милану Недићу, његовој каријери и функцији председника Владе у окупираној Србији, од 1941. до 1944. године. Да ли је Недић уцењен комадањем Србије и затирањем српског народа у НДХ прихватио положај премијера Србије који је морао зауставити комунистички и равногорски устанак, и тако прекинути страшне одмазде немачког окупатора? Србија је у тренутку Недићевог доласка на власт била под претњом стрељања стотину цивила за једног убијеног Немца, а окупатор је планирао и довођење усташа и Бугара у Србију да би угушили устанак... Колико је у таквим околностима Недић подилазио нацистима, а које повластице су Немци нудили Србима зарад Владине лојалности? Има ли основа кривити Недића и за антисемитизам, злочине специјалне полиције и остале оптужбе, које и данас „преки судови" изричу Недићу, чули смо од др Димитријевића у надахнутом разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

48:29 минута (8.33 МБ)

Годишњицу од смрти Бранка Миљковића обележили смо лепим, академским разговором са професором Микићем који је и као ђак Нишке гимназије сачувао многе успомене савременика и земљака на великог песника.

Ко су били Бранкови узори у поезији, кад је са митских прешао на националне теме, зашто је писао да несрећан човек не може бити песник, колико је слутио свој крај и опомињао пријатеље да његове песме траже његову главу, и шта је песникова мајка рекла када су јој јавили да се Бранко обесио у Загребу... те дилеме осветлио је професор Микић у нашем разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

76:35 минута (10.97 МБ)

Са покојним академиком Драгољубом Живојиновићем, смо разговарали на годишњицу Великог рата (у лето 2014. године), у његовом дому у Београду и нама овај разговор остаје као драгоцено сведочанство професоровог разумевања епопеје српског народа у Великом рату, са исцрпним оценама о Србији и Црној Гори у тадашњим искушењима.

Великану српске историјске науке, Драгољубу Живојиновићу, вјечнаја памјат.

Аутор: Спиридон Булатовић.