Годишњицу од смрти Бранка Миљковића обележили смо лепим, академским разговором са професором Микићем који је и као ђак Нишке гимназије сачувао многе успомене савременика и земљака на великог песника.

Ко су били Бранкови узори у поезији, кад је са митских прешао на националне теме, зашто је писао да несрећан човек не може бити песник, колико је слутио свој крај и опомињао пријатеље да његове песме траже његову главу, и шта је песникова мајка рекла када су јој јавили да се Бранко обесио у Загребу... те дилеме осветлио је професор Микић у нашем разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.