Са професором Милићем смо разговарали о његовој књизи „Острва свести“ која представља пишчев начин промишљања тема које су изазов његове стручне, али и научничке каријере: лаж, истина, егоизам, правда, добро и зло, љубав... Писац тумачи „уплићући“ своје психијатријско искуство и знање на користан и приступачан начин, користећи и своју ерудицију великог распона. Тако нам књига сугерише да су многи психијатријски изазови и ставови садржани у делима Сенеке, Шопенхауера или Унамуна. И у нашем разговору професор Милић је својим поукама и цитатима философа и писаца расветлио разне проблеме данашњег човека. Аутор: Спиридон Булатовић.

Са Маријом Ђорић смо разговарали о њеним књигама „Екстремна десница" и „Хулиганизам - насиље и спорт", темама које је докторка Ђорић обрадила у докторату и у својим осталим научним радовима. Ова дела представљају драгоцен допринос нашој јавности у којој се теме деснице, насиље, тероризам и сличне појаве импровизују и појмовно су помешане.

Тако смо чули прецизне и целовите оцене наше саговорнице о десници у Србији, насиљу и навијању на нашим стадионима, тероризму и екстремизму у теорији као и на делима насиља и освете, опасности од радикализма миграната из Сирије и Ирака на путу у своју неизвесну европску будућност. Аутор: Спиридон Булатовић.

Својом књигом „Лекари" професор Горан Милашиновић је поставио питање људскости и морала професије коју људи често идеализују, а то су лекари. У свакој од осам прича у књизи писац је оголио неку страст или опсесију која доминира међу лекарима, као што су новац, каријера или слава. Зашто су људи од каријере и угледа у науци лабилни и несигурни у себе, и колико се људскост као залог стручности занемарује у медицини... ипак, приче које постављају моралне изазове пред своје јунаке-лекаре истичу савест и њене опомене које увек побеђују, као и наука и љубав према учењу као уточиште људима који су посрнули на приватном плану. Аутор: Спиридон Булатовић

Са професором Жарком Требјешанином смо разговарали о сурогатима Бога и праве вере у нашој средини: новац, популарност и разне зависности данас сведоче колико смо огрезли у настраностима које изобличују човека. Да ли народ хоће кич и некултуру или му се то намеће, јесу ли ријалити емисије свесно и организовано понижавање човека, колико је опасно када митске хероје и њихове подвиге тражимо у понашању криминалаца, да ли је поштена цензура предуслов квалитета... питања су која је професор Требјешанин изложио на поучан и приступачан начин. Аутор: Спиридон Булатовић.

Актуелну ситуацију у Европи и на Блиском истоку тумачи господин Жељко Цвијановић, публициста, уредник портала “Нови стандард”. Колико се са терористичким злочином у Паризу манипулише због Сиријског рата, да ли је Америка прогонећи Ал каиду испровоцирала Исламску државу, могу ли Сједињене државе чувати мир у државама где су покренуле хаос, колико су Руси смирили терористе у својој држави а на територијама где су муслимани већина, знају ли Арбанаси зашто руше Бриселски споразум, зашто је Коштуница и сада опасност по Црну Гору, питања су која је господин Цвијановић тумачио у нашем разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

Професор Драган Симеуновић је говорио за наш радио о околностима и изазовима сиријског рата, тзв. Исламској држави и буђењу нација у Европи, као и о могућностима заштите наших светиња на Косову и Метохији у замршеној игри око пријема Косова у чланство УНЕСКА. Чули смо професорове ставове о америчким и руским интересима у сиријском рату, зашто је Ангела Меркел подржала Путина, како Исламска држава врбује муслимане за свој џихад, да ли Срби имају способне и искусне службе за борбу с терористима и колико смо шанси пропустили пред светом инсистирајући на нашој националној трагедији, а запостављајући своје хришћанско наслеђе на Косову. Аутор: Спиридон Булатовић.

Са Миленом Марковић смо разговарали о њеним песмама и драмама које ствара као чисту литературу која није идеолошки ангажована. Себе у поезији дожиљава као песника који следи традицију Ђуре Јакшића и Тина, а у песмама су јој сталне теме: љубав, самоћа, страх, пролазност и старост, сурогати утехе коју човек данашњице тражи. Од писаца драматичара више цени Брехта него Пирандела, песме пише стално, а за крај разговора чули смо Миленину песму „Ово су песме за живе и мртве". Аутор: Спиридон Булатовић.

Својом књигом „Студентска фронда“ професор Чедомир Антић је оживео, упечатљиво и луцидно, сећање на Студентски протест 1996-97. године када је Србија била у великом расколу између власти и опозиције око локалних избора.

И у нашем разговору професор Антић је посведочио неколико детаља са Студентског протеста на које је као председавајући Главног одбора и сам утицао, међу којима је и литија на Савиндан 1997. године када је тај скуп предвођен покојним Патријархом Павлом деблокирао полицијски кордон у Коларчевој улици, али и тренутак кад је Митрополит Амфилохије сачувао студенте од другог кордона који је једне јануарске ноћи имао наредбу да их растера.

Порука коју је овај Студентски протест настојао да афирмише садржана је у ставовима Борислава Пекића и Михиза који су нацију и демократију сматрали двема шинама по којима Српско друштво једино може стићи у будућност и оне једна без друге не могу постојати. Аутор: Спиридон Булатовић.

У „Песничкој ревији Ирске“ објављене су три песме Драгана Драгојловића. Уредник ове ревије је педесет деветорици песника из целог света поставио питање: „Шта кажеш, ко сам ја?” које се односи на Господа Исуса Христа.

У нашем разговору смо и чули песму „Далеки глас“ која је објављена у тој антологији, али и песму „Јуду за светитеља” коју је господин Драгојловић изабрао да нам каже као илустрацију времена у коме живимо. Од песника смо чули и његове ставове о литератури, својој књижевној каријери и Србији коју је опевао, са поруком коју смо „извукли“ као истинску нит његове поезије, из песме „Невидљива присутност“: „Ти што си закрилила мој живот и невидљивом присутношћу испунила све празнине.” Aутор: Спиридон Булатовић.

Писац Милисав Савић је описао у путопису „Долина српских краљева“ шесдесет пет цркава и манастира Старе Рашке, који се налазе између Жиче и цркве Светих апостола Петра и Павла у Тутину. Ова похваљена и књижевним наградама „Григорије Божовић“ и „Љуба Ненадовић“ овенчана књига сведочи о величини и значају Србије у време династије Немањића и расулу и забораву који су великим делом данас, „прогутали“ матичну српску земљу. Аутор је одмерено, без великих цитата и података писао о „нашим небесима“, како је говорио Црњански и тако многе знаменитости Рашке предочио читаоцима на литерарно складан начин. Аутор: Спиридон Булатовић.