Преписка између Митрополита Петра Првог и окружног поглавара у Котору од 1824 - 1827. Односи са Аустријом релативно коректни.

Митрополит Петар I 1825. одређује свог синовца Ђорђа Савова за насљедника и упућује га на школовање у Петроград. Руски цар одређује митрополиту Петру I сталан износ пензије, који му се има исплаћивати три пута годишње.

Рад Митрополита Петра Првог на измирењу сукобљених племена. Посланица Катуњанима од 16. новембра 1822. Руска влада није удовољила молби Петра Првог Светог за слањем материјалне помоћи Црној Гори.

Пројект исељавања сиромашних породица из Црне Горе у Банат није ревитализован усљед негативног става аустријских власти. Преписка између Митрополита Петра Првог и окружног поглавара у Котору по том питању.

Крајем 1822. године одржан је Конгрес Свете Алијансе у Верони. Писмо које је митрополит Петар I послао Конгресу није ни разматрано.

У току 1822. инциденти између Паштровића и Црмничана дуж аустријско - црногорске границе. Преписка Митрополита Петра Првог са окружним поглаваром у Котору. Игуман манастира Режевићи Димитрије Перазић избјегао је у Црмницу. Црмнички народни главари одбили су да га изруче Аустрији.

Преписка између окружног поглавара у Котору и гувернера Далмације барона Томашића о збивањима у Црној Гори, Албанији, Босни и Србији у току 1820.

Исказ бившег секретара митрополита Петра I Симеона Орловића аустријским властима дат 1819. године пун је неистина и клевета на личност владике Петра I.

У јуну 1819. владика Петар I био је приморан да шумски предио Лозица на падинама Ловћена уступи Аустији. Аустријске трупе које су претходно окупирале манастир Стањевићи евакуисале су га и повратиле Црној Гори.

Преписка између аустријског цара Франца, канцелара Метерниха, гувернера Далмације барона Томашевића и окружног поглавара у Котору у току 1819. по питању територијалног спора између Црне Горе и Аустије око полагања права на манастир Стањевићи изнад Будве.