Чекасмо, и наша се очекивања испунише - писао је српски Епископ Николај Охридски, описујући васкршњу службу у Јерусалиму. "Када је патријарх отпојао Христос васкрсе, са наших душа спало је тешко бреме. Осећали смо се као да смо и ми васкрсли из мртвих. Одједном је, са свих страна, одјекнуо исти узвик, као хука великих вода: Христос васкрсе, певали су Грци, Руси, Арапи, Срби, Копти, Јермени и Етиопљани, један за другим, свако на свом сопственом језику и својом сопственом мелодијом...

Свети Атанасије се родио у Александрији у грчкој хришћанској породици, последњих година трећег виjека, вероватно 293. године. У својој младости он је био свjедок Диоклецијановог гоњења. На изучавање световних наука и на опште образовање, како каже свети Григорије Богослов, „он није утрошио много времена". Ипак, он је веома добро познавао античку философију, прије свега, неоплатонизам. Главну пажњу он бjеше обратио на изучавање Светог Писма које је познавао до детаља. Највjероватније га је изучавао у Александријској дидаскалији. Врло рано га је примjетио свети Александар Александријски. Свети Атанасије је живио у његовом дому и под његовим руководством је стекао образовање у граматици и риторици. Нешто прије почетка аријанских смутњи он је рукоположен у чин ђакона и постављен за секретара епископа.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић Ректор Цетињске Богословије гостовао је на Српској Радио телевизији из Подгорице у емисији "Са српског становишта".

Благодарећи Српској Радио телевизији у емисији Катедра доносимо тонски запис овог интервјуа.

У недјељу 29. јануара 2017. године гост емисије "Питајте свештеника" био је протојереј Синишa Смиљић парох паштровско - тудоровићки.

Ове недеље слушате како је протекло обиљежавање седамдесетпетогодишњице Новосадске рације, које је започело 23. јануара 2017. године, у подне, на Кеју жртава рације гдје и и скужен молитвени помен, невино пострадалима у Новосадској рацији који је у име Јеврејске заједнице Србије, одржао господин Исак Асиел, врховни рабин Србије и Владика бачки г. Иринеј коме су саслуживали: Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа епископи: врањски Пахомије, сремски Василије, банатски Никанор, шумадијски Јован, крушевачки Давид, топлички Арсеније, викар и изасланик Патријарха српског, умировљени канадски Георгије и умировљени милешевски Филарет.

„Човјек је дужан да буде вјерник или да тражи вјеру. Иначе, његов живот је пуст“, ријечи су А. П.Чехова, о чијем хришћанском служењу говори данашња Православна Русија.