Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Четрнаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи и говори на ријечи: И који је васкрсао из мртвих у трећи дан и узнео се на небеса и Који сједи с десне стране Оца из јерусалимског символа вјере. У овој својој Катихези Свети Кирило у многоме користи и позајмљује текст из 15. главе I посланице Коринћанима, као и из дјелова Светог Писма Старог завјета.

„Ако уопште постоји појам уметности живљења онда значи да би требали да постоје и уметници живљења, требали би да постоје људи који ће свој живот водити као уметност. Ако је то тако онда би такви људи, сигурно, морали волети свој живот, јер сваки уметник, сваки стваралац воли своје уметничко дело до те мере да све жртвује ради свог уметничког дела. Да ли ми, мислим на нас хришћане, посматрамо живот као своје уметничко дело, односно, шта је наш живот? То је наша душа. И да ли ми радимо на својој души као на нашем врховном и важном уметничком делу или нам то промиче од свакодневних обавеза и послова?", рекао је, између осталог, у предавању под називом „Умјетност живљења", које је у петак 29. јуна, у Црквено - народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, одржао је монах Арсеније Јовановић, сабрат манастира Острог.

Свети Климент Александријски је пуно писао о значају вјере. Једино се вјером може познати Бог, она је основ нашега знања. у Строматама (Другој глави) Свети Климент ће записати: "Цијела је наука утемељена на доказима, а вјера је нарочита милост Божија, она нас узводи до почетка, простог, општег и васељенског".

Сва духовна блага која смо наслиједили од наших Светих предака, која су у савршеној хармонији са Светим предањем и наслеђем, помажу нам да правилно разумијемо и схватимо смисао и циљ људског живота. Са правилно схваћеним смислом и циљем нашег живота, по благодати Божјој, откривају нам се многе дубине и тајне несебичне Светотајинске љубави Божанске.

Превање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополира Црногорско - приморског Г. Амфилохија на тему "Духовно и душевно" које је одржао у недјељу 24. јуна у манастиру Подмаине у Будви.

Емисија у којој професор Предраг Вукић, на основу доступне литературе и архивских извора, сажимајући мноштво познатих и мање познатих историјских података износи историјске чињенице о прошлости Цетињског манастира од петнаестог вијека до наших дана.