У овом издању емисије слушамо о извођењу композиције за хор и оркестар познатог композитора Арво Перта „Плач Адама" (дјело се заснива на писмима преподобног Силуана, који се подвизавао у руском Свето - Пантелејмоновом манастиру на Светој Гори) у Минхену као и о украјинској рок групи Браћа Карамазови, наиме разговор са вођом ове групе Ољегом Карамазовим добитником награде од блажењејшег Митрополита Владимира урадила је Марија Живковић аутор емисије „Православна Русија".

У новом издању емисије „О језику роде да ти појем" слушамо професора и пјесника Момира Војводића који говори о српском језику.

Ово је трећи и последњи дио разговора са гошћом из Београда, госпођом Радмилом Грујић, вјероучитељицом у пензији, која је на основу теме свог дипломског рада „Руска црква у шеснаестом вијеку" говорила о историји руске цркве и државе.

Човјек је стално изложен видљивим и невидљивим нападима који долазе споља или изнутра, а нападач је гријех који може бити офанзивни и дефанзивни. Док дише на земљи, човјек мора да се бори против тих грехова, и док се бори увјек иза себе има најмање два пријатеља који му помажу, један је он сам, а други је Бог који ће га подржати у тој његовој борби. Ово би могла бити основна порука предавања „Побједи себе" које је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије одржао 25. октобра на духовној трибини у Крипти Цркве Светог Марка у Београду.

Сазнајте нешто о композитору Карлу Орфу коме је посвећено данашње издање емисије "Музичка енциклопедија". Говори аутор и водитељ емисије Марија Станишић.

„Култ Преподобне Мајке Параскеве – Свете Петке у Београду“ тема је предавања које је у уторак 13 октобра одржао протојереј ставрофор проф. др Радомир Поповић, старешина Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на Калемегдану. Ово предавање на редовној трибини Православног народног универзитета, која се одржавају у Патријаршијској сали, организовало је Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско – карловачке. Мошти Свете Петке, како каже отац Радомир Поповић, боравиле су у Србији 150 година. Најдуже су се задржале у Београду на Калемегдану, крај живог извора Свете Петке. Од тада па до данашњих дана овај део Калемегдана је место ходочашћа.

"Као што су четири ријеке напајале рајску земљу, тако четири божанствена јеванђеља напајају живот људски у овом вијеку. Јеванђеље није књига, него сила! Сила животворна и радосна! Сила што храни и поји. Сила што мртве васкрсава!!!"

Емисија у којој се бавимо текстом и тумачењем Јеванђеља Христовог.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Пету Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој свети наставља катихетске поуке и даје савјете новопросвеђеним хришћанима да избјегавају распуштеност, раскош и пијанство и да прије севга у свему буду умјерени.