Упознаћемо данас породицу Билић, тату Петра, маму Тању, синове Николу, Стефана и Милоша. Али, то није све, породица Билић је много бројнија као што се може видјети и на слици. "Без благодати Духа Светог у животу се не може ништа урадити. А без вјере и Цркве не бих могао да васпитавам дјецу", каже тата Петар који је у овој породици позитиван ауторитет, слушају га из љубави и с повјерењем. Мама Тања каже да се о свему договарају и да умије да каже мужу и дјеци: "Погријешила сам, опрости!". Чућемо и шта о вјери, родитељима, послушању кажу Никола, Стефан и Милош.

Глумица Соња Колачарић прочитаће неколико прича о браку и љубави мужа и жене. "Бракови се склапају на небу...а када се две будале вјенчају биће сретне заједно", каже се у првој. "Четврт вијека смо проживели заједно. У почетку је било страшно...а овог тренутка моја Зоја ми стоји иза леђа и наслоњена рукама на моја рамена, љуби ме у ћелу," написано је у другој. У једној је написано и ово: "Волите једно друго, али од љубави не чините стегу, нека вам љубав буде као таласаво море између обала ваших душа."

"Духовно очинство је дар Бога човјеку, духовно очинство је дубље од сваког физичког очинства, благотворније је, далеко је шире, свеобухватније је и спасоносно. Оно нас води у вјечност, нашу палу природу непрестано храни топлином љубави и ми препознајемо суштину, доброту и љепоту живота," каже о духовном очинству арх. Данило Љуботина духовник храма Светог Саве у Београду.

Иван Ђон је из Велса а у Београд је стигао захваљујући Александри Марковић, сада његовој жени. Разговарамо о љубави, младима, животу у Велсу гдје има пуно, пуно цркава. Каже да су Велшани веома везани за цркву јер у њој остварују заједништво што је веома битно за њихову културу. Такође, породица им је одувијек била кључна тачка живота, али се на жалост, у савременим условима раслојава.

Тата Драган, мама Лидија, Теодора која каже да је дијете интелектуалац, Христина и Јована које се играју по цио дан и маза Лазар - су права мала црква. Тата је вајар, ради мозаике али и све друго у камену јер ваља издржавати велику породицу и каже, уз Божију помоћ ништа није тешко. Мама Лидија његује дјечицу, пјева им успаванке, кроз причице их води ка Богу а онда то понекад и објави, најчешће у листу "Светосавско звонце". Теодора много чита, лијепо прича и открива нам тајну да "мале" скоро и не треба чувати јер се играју по цио дан.

"Зависност је психолошка особина. Зависимо од неке особине, од родитеља, од партнера... Зависност и љубав су на супртоним странама. Зависност постоји у свакоме од нас," говори Др Биљана Анђелковић психијатар, психотерапеут. Причамо на који начин вјера помаже човјеку да се избори са проблемима зависности а на који психотерапија.

"Бити старац је велико звање. Прави старац нам открива божанске стварности, док је лажни духовни отац жељан моћи над духовном дјецом", каже јеромонах Иларион Ђурица. Сматра да без духовног оца није могућ здрав духовни живот, говори о избору духовног оца, о односу духовног оца и дјеце.

"Није лако трпјети болест", каже мати Ана игуманија манастира Чокешина. Када се неко разболи прво треба звати свештеника, исповједити се, причестити и наравно потражити и "земаљског" љекара. Са којим мислима заспите са тим се будите, подсјећа мати Ана. Говори и о томе како би дјеца требало да посте.

Архимандрит Василије схи игуман скита СПЦ посвећеног Светом Спиридону у Њемачкој говори о духовном очинству. "Требало би да се молимо да нам Бог пошаље оца у кога можемо да имамо повјерење, који ће нам бити наставник. Морамо добро да гледамо коме повјеравамо своју душу, да не буде неки лажни отац", каже архимандрит Василије. Констатује да данас људи не схватају да прво треба да траже Божију вољу, јер нас Бог боље зна него ми сами себе, Бог нас воли.

О богочовјечанској просвети Светог аве Јустина Поповића говори вјероучитељ Невенка Пјевач. Она подсјећа да је ава Јустин истицао да у Цркви просвећивање није теоријско, већ искуствено, практично. Како бити хришћанин у пракси, шта чинити а шта не чинити, како се просвећивати и слиједити Господа, говори наша гошћа кроз драгоцјено искуство аве Јустина Поповића.