Храм Св. Јована Владимира у Бару - први дио

Приморски град Бар налази се на југоистоку Црне Горе.Географски положај, стратешки значај и природне љепоте , којима је богато обдарен, чинили су да Бар буде мета и жеља многих војсковођа и владара. Печат своје културе и традиције на његовим бедемима оставили су: Византијско и Отоманско царство, Млетачка Република, славни Немањићи, Балшићи, Косаче, Бранковићи, Лазаревићи, Петровићи а нада све Свети краљ Јован Владимир под чијим покровитељством град Бар живи већ 1000 година.

Манастир Рибњак - други дио
До прије три године Манастир Рибњак био је метох Манастира Острог. На темељима цркве Св. Јована Крститеља, коју је у тринаестом вијеку подигла српска краљица Јелена Анжујска,подигнута је црква посвећена Св. Василију Острошком Чудотворцу. Друга црква која се налазила на брду изнад манастира, која је такође посвећена Св. Василију Острошком Чудотворцу а чији градитељ је био књаз Никола Петровић, обновљ ена је и чека на освећење. Она је страдала у великом земљотресу 1979. Године. Манастирски комплекс краси и прва крстионица изграђена на овим просторима, посвећена Св. Јовану Крститељу. Гост у вечерашњој емисији је настојатељ манастира, јеромонах Прокопије Вуковић.

Манастир Рибњак

"На древним темељима, богољубиви и благочестиви народ сагради цркву и постави крст на брду изнад заравни гдје се она налази, а потом сагради манастирски конак, крстионицу и помоћне зграде, што се све сли у једну цјелину. Би ограђено и уређено ово свето мјесто, које је било, јесте и остаће заувијек српско православно светилиште, као и највеће црквено - народно сабориште на дан Светог Василија Острошког - Васиљевдан, 12. маја.

Манастир Врањина

Храм светог Николе налази се на ушћу Мораче у Скадарско језеро. По предању, основао га је Свети Сава или његов ученик први Зетски епископ Иларион који је у манастиру Врањина и сахрањен. Цар Душан га је приложио као метох манастиру Светих Архангела у Јерусалиму. Био је богато дариван како од Немањића тако и од Балшића и Црнојевића. Једно вријеме његов игуман био је Никон Јерусалимљанин, чувени православни богослов и духовник (његово духовно чедо била је Јелена Балшић, кћер Светог кнеза Лазара и царице Милице).

Иван Црнојевић

Данашњу емисију посветили смо трагању за земним остацима задужбинара ове велике светиње и првог господара Црне Горе. Ковчег са земним остацима Ивана Црнојевића  16. октобра 1986. године, извађен је из његове гробнице у цркви на Ћипуру и однијет на истраживање, уз чврсто обећање да ће у најкраћем могућем року бити враћен.  Двадесетчетри године гробница Ивана Црнојевића стоји празна док кости господара лутају од подрума до подрума. Зашто?

Ћипур, Црква Рођења Пресвете Богородице - други дио

Цетињски манастир је судећи по истраживањима грађен у форми правоугаоног комплекса. На узвишењу се налазила главна Манастирска црква посвећена Пресветој Богородици. Постојање попречног зида указује нам да је у цркви вјероватно постојала и припрата. Дуж источне и јужне стране налазили су се манастирски конаци. Манастир је са све четири стране био окружен водом. Након рушења, Манастир је обновљен тек 1701. године. Обновио га је Владика Данило Петровић, али на новој, садашњој локацији. У нови манастир уградио је све оно што се могло уградити из старог Манастира, очувану пластику, камен, лукове...

Ћипур, Црква Рођења Пресвете Богородице - први дио

Првобитни локалитет Цетињског манастира био је на мјесту званом Ћипур. Након повратка из Италије, где је неко време провео у изгнанству, господар Иван Црнојевић 1484. године подиже манастир са црквом посвећеном Рођењу Пресвете Богородице(Цетињски манастир), у којем је затим сместио Зетску митрополију. У својој Повељи наводи: „Зато и ја грешни Иван Црнојевић, који нијесам достојан да се назовем роб Христов, допуштењем Божијим, а за моје грехове, бих изгнан из мога отачаства измаилским царем султаном Мехмедом, који многа царства узе, многе цареве побједи и нико му се не могаше противити. Пошто дођох у земљу Италију, нађох предивни храм Владичице наше Богородице близу града Јакина који се зове Делорита.

Влашка црква

У центру Цетиња, смјештена је црква посвећена Рођењу Богородице, коју предање веже за период прије владавине Црнојевића, треће династије која је владала данашњом Црном Гором. Сматра се да су је око 1450. године подигли Власи.

Према народном предању, Влашку цркву су подигли синови Ивана Боројевића "Старовлаха", који су средином 15.вијека из Старог Влаха са падина Златибора, доселили у Цетињско поље. По истом предању црква је добила име по Ивану "Старовлаху", који је са својом женом сахрањен испред првобитне Влашке цркве.

Шездесет и пет камених степеница воде нас до узвишења Петрове главице, у Никшићу, на коме је  1900. године подигнута прелијепа Саборна црква, посвећена Св. Василију Острошком Чудотворцу. Цркву је подигао Краљ Никола Петровић, у спомен погинулим Црногорцима и Херцеговцима у ослободилачким ратовима вођеним од 1875-1880.године.  Велику духовну и материјалну помоћ у градњи храма пружила је Руска црква и сам Цар Николај Други Романов. Црква је освећена на празник Успења Пресвете Богородице-Велику Госпојину, и тога дана приређена је велика свечаност. Освећење су извршили Митрополит Митрофан Бан и Митрополит Сава Косановић. Митрополит Митрофан се обратио присутнима следећом бесједом:

Манастир Дајбабе

Манастир Дајбабе налази се недалеко од града Подгорице, на путу према Бару. Црква, која се налази у пећини, посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Изграђена је око 1897. године, трудом и залагањем Преподобног старца Симеона Дајбабског. Манастирску цркву краси фрескопис који је дјело руку Светог Симеона. У "Подземном дому Царице Небеске" како је ову цркву називао старац Симеон чува се древна руска плаштаница из 11. вијека, неколико сачуваних икона: икона Спаситеља и Нерукотворени Образ Господа Исуса Христа, обје је насликао старац Симеон и вриједна икона Богородице Јерусалимске, коју је по предању, у манастир донио јеромонах Сергеј из Скопља, још 1915. године и оставио на чување Оцу Симеону.