Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији изчитавамо остала дјела Светог Кирила Јерусалимског.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо мистагошке Катихезе, Двадесет прву, Двадесет другу,Двадесет трећу, које су говорене у Јерусалиму.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо мистагошке Катихезе Деветнаесту и Двадесету, које су говорене у Јерусалиму. Ово су мистагошке катихезе којих има пет.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Осамнаесту, која је говорена у Јерусалиму, гдје Свети Кирило говори  и тумачи на ријечи: У Једну, Свету, Саборну Цркву, и у васкрсење тијела, и живот вјечни. И овдје Свети Кирило користи 37. главу из књиге пророка Божијег Језекиља. У овој Катихези, као и у другим Свети Кирило наглашава вјеру у васкрсење мртвих.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Седамнаесту, која је говорена у Јерусалиму, гдје Свети Кирило наставља излагање о СВЕТОМ ДУХУ. И овдје се користи Прву посланицу Коринћанима Светог Апостола Павла и њену 12. главу.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Шеснаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи и говори на ријечи: И у Једнога Светога Духа, Утјешитеља, Који је говорио у пророцима. У овој глави Свети Кирило користи и Прву посланицу Коринћанима Светог Апостола Павла и њену 12. главу.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и акетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Петнаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи и говори на ријечи: И Који ће доћи у слави да суди живима и мртвима, Којему Царству неће бити краја. У другом дијелу говори и о антихристу.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Четрнаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи и говори на ријечи: И који је васкрсао из мртвих у трећи дан и узнео се на небеса и Који сједи с десне стране Оца из јерусалимског символа вјере. У овој својој Катихези Свети Кирило у многоме користи и позајмљује текст из 15. главе I посланице Коринћанима, као и из дјелова Светог Писма Старог завјета.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и акетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Тринаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи и говори на ријечи: Распетога и Погребеног из јерусалимског символа вјере. У овој глави видјећемо како Свети кирило дубоко осјећа христолики садржај Старог Завјета и веома исцрпно побија јеврејске приговоре и неприхватање Христа, и све то увијек доказујући на основу старозавјетних текстова.Живо осјећање Христовог присуства у пророчком прозрењу, основно је својство ових његових и данас савтемених тумачења и објашњења.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и акетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу једанаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи ријечи:"Сина Божјег Јединородног, Оца рођеног Бога и Истинитог прије свих вјекова, кроз Кога је све постало".