Парче неба на земљи XII

Ћипур, Црква Рођења Пресвете Богородице - први дио

Првобитни локалитет Цетињског манастира био је на мјесту званом Ћипур. Након повратка из Италије, где је неко време провео у изгнанству, господар Иван Црнојевић 1484. године подиже манастир са црквом посвећеном Рођењу Пресвете Богородице(Цетињски манастир), у којем је затим сместио Зетску митрополију. У својој Повељи наводи: „Зато и ја грешни Иван Црнојевић, који нијесам достојан да се назовем роб Христов, допуштењем Божијим, а за моје грехове, бих изгнан из мога отачаства измаилским царем султаном Мехмедом, који многа царства узе, многе цареве побједи и нико му се не могаше противити. Пошто дођох у земљу Италију, нађох предивни храм Владичице наше Богородице близу града Јакина који се зове Делорита. У њему виђех нерукотворени образ преславне мајке Бога нашега, који чини многа чуда, што и очима мојим виђех. И падох ничице на земљу пред њеним страшним образом и помолих се њеноме милосрђу и дадох моје срдачно завјештање њеноме милосрђу. Ако буде милостива према мени недостојном робу своме, те се вратим у земљу отачаства мога, да ћу оградити цркву у славу Њенога светога имена. По своме човекољубљу она би милостива према мени и испуни молбу моју. И ја се од све душе и од чистога срца потрудих да испуним моје обећање, колико ми би могуће. И оградих храм на мјесту које се зове Цетиње, у славу и хвалу те Госпође и мајке Божије, у име њенога Рождества. И направих при њему Манастир за упокојење монаха и назвах га Митрополијом зетском, ако буде угодно милостивој Госпођи. И приложих томе светоме храму колико ми би могуће у договору са мојом супругом и синовима...Ово што сам приложио овоме светоме храму Пречисте нијесам никоме силом промијенио, нити одузео што нијесам ја коме дао, или родитељи моји...Године 6993. писа се мјесеца јануара 4. дана на Ријеци. Тога дана потписујем и стављам наш обични печат на знање свакоме у Христу Богу благовјерни и Богом чувани Господар зетски Иван Црнојевић."

У периоду након оснивања Цетињског манастира живело је око двадесет монаха. За тадашње прилике били су  веома учени и свестрано образовани. У манастиру је била и Штампарија,  којом је руководио јеромонах Макарије.

Цетињски манастир срушен је 1692. године, за време Морејског рата. Црногорци су 1688. донели одлуку о устанку против Турака у заједништву са својим тадашњим савезницима Млечанима.

Опширније нам о Ћипуру говори сабрат Цетињског манастира, историчар, монах мр Павле Кондић.