Храм Св. Јована Владимира у Бару - први дио

Приморски град Бар налази се на југоистоку Црне Горе.Географски положај, стратешки значај и природне љепоте , којима је богато обдарен, чинили су да Бар буде мета и жеља многих војсковођа и владара. Печат своје културе и традиције на његовим бедемима оставили су: Византијско и Отоманско царство, Млетачка Република, славни Немањићи, Балшићи, Косаче, Бранковићи, Лазаревићи, Петровићи а нада све Свети краљ Јован Владимир под чијим покровитељством град Бар живи већ 1000 година.

У биографији Стефана Немање, Стефан Првовјенчани назива га „ славни град Бар".

У Бару је од руке Барског надбискупа Гргура настао најстарији литерарно-историјски спис Јужних Словена, Sclavorum regnum, односно Барски Родослов или Љетопис Попа Дукљанина.

Бар је био прва црногорска лука, изнад града је подигнута прва радио-телеграфска станица на Балкану, био је почетна станица прве балканске пруге Бар-Вир.

Када је 1878.године краљ Никола ослободио Бар од Турака ,на брду Рибњак изнад Бара подигао је Цркву Св. Василија Острошког. Нешто више од стотину година касније, након разарајућег земљотреса, који је погодио Црну Гору а највише Приморје, са овог мјеста, на рушевинама Цркве Св. Василија Острошког родила се идеја о потреби градње Саборног храма у Бару.

И као што наш народ каже да у лошем има нечег доброг а у добром и по мало лошег, тако је чини се и овај земљотрес на неки начин пробудио уснуле Баране. И заиста су „чудни путеви Господњи"! Толико порушених храмова у овом крају изродило је живу цркву, која је деценијама пре тога само таворила . Изродили су се градитељи, обновитељи, борци за своје светиње, прави Христови војници.

У град је дошао нови парох, енергичан, полетан и истрајан у жељи да своје поверено му стадо покрене и духовно оживи, свештеник Богић Фемић. Прво је изграђена Црква Св. Василија Острошког, на темељима Цркве Св. Јована Крститеља, на Рибњаку. Потом је саграђен манастирски конак са жељом да и Бар има свој манастир и монашку обитељ, која ће даноноћно са овога мјеста, изнад Бара, произносити молитве Господу. Све се то збива 80-их и раних 90-их година прошлога вијека. Политички ни мало лако вријеме за овакве подухвате. Но Барани су ријешили и ту више нема заустављања. Желели су свој Саборни храм. Несумњиво, највећи утицај за ове крупне кораке имао је барски парох Богић Фемић. Легендарна парола: „ Тражим мјесто за молитву, тражим мјесто за храм Божији" и данас се чува у просторијама храма.

Са нама вечерас, парох Добановачки у  епархији Сремској, протојереј - ставрофор господин Богић Фемић и први предсједник Одбора за градњу храма Св. Јована Владимира, господин Петар - Пеко Шоћ.