У недјељу 15. октобра 2017. године, гост емисије "Питајте свештеника" биo je Протојереј - ставрофор Момчило Кривокапић Архијерејски намјесник Бококоторски.

У овој емисији слушате како је протекао Православни сабор омладине у Подгорици 08. октобра 2017. године који је започео послије Свете Архијерејске Литургије у Саборном храму Христовог Васкрсења, а којег је отворио Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован, настављен излагањем Др Срђе Трифковића на тему: "Русија у вријеме боравка св. Мардарија 1907/17.", те премијерним приказивањем филма “Тихи Кутак Христов” о новопросијавшем св. Мардарију либертвилско-чикашком и свеамерикаснком након којег је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије навео многе интересантне детаље из живота Светог Мардарија.

Покров Пресвете Богородице је празник који се у Русији нарочито поштује из разлога што Руси Пресвету Богородицу сматрају својом затупницом, а Пресвета Богородица је одувијек штитила и љубила Русију.

Црква је одувјек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у вријеме цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негдје у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одјећом покрива народ.

Владика Јован: „Култура сјећања има смисла онолико колико ствара будућност.”

У "Катедри" слушамо предавање Његовог Преосвештенства Епископа Пакрачко-славонског Г. Јована (Ћулибрка) на тему „Косово и Метохија и повратак на Гору Храма: Балканска епика и државност Израела."

У свом излагању, Владика Јован је истакао да је Косово и Метохија главна тема балканске епске поезије, српске епске поезије. Култура сећања има смисла онолико колико ствара будућност, а будућност коју је стварала епска поезија било је нешто што се у поезији називало освета Косова. Освета Косова значи повратак на Косово, значи повратак на заветну земљу, повратак завету, повратак оном месту где је један народ формулисао своје историјско биће, поручио је Епископ Јован.