Поводом четврте годишњице упокојења Архимандрита Луке (Анића) ове недеље слушамо у првом дијелу како је протекла Света служба Божија и помен оцу Луки у манастиру Дајбабе (ранијег дугогодишњег игумана овог манастира, Цетињског манастира и манастира Савина главица у Грбљу) на празник пренос моштију Светог Игњатија Богоносца коју је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско - приморски господин Амфилохије, у другом дијелу емисије слушамо шта је о оцу Луки говорио његов пријатељ Душан Батаковић историчар и дипломата.

Прошло је 180 година од погибије Александра Сергејевича Пушкина. Тим поводом преносимо изводе из чувене бесједе епископа Никанора (Бровковича), коју је изговорио на педесету годишњицу пјесникове смрти, посвећену повратку заблудјелог сина у Очево наручје, а затим ћете чути нешто о Пушкиновим иконама.

У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског. Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце.

Предавање Јеромонаха Рафаила (Бољевића) Игумана манастира Подмаине и јерођакона Силуана на тему "Со земљи" које су одржали 25. септембра 2016. године у манастиру Подмаине у Будви.

Преподобни Исак Сирин родио се у Бет-Катараји, у Сирији, на обали Персијског залива, у близини граница Индије. Још у младости заједно са својим рођеним братом ступио у манастир Map-Матеј, у близини Ниневије. Када се браћа стадоше издвајати од других својим подвижништвом и ученошћу, брату светога Исака би поверено старешинство у манастиру и управљање братијом. А свети Исак, прошавши потпуно подвиге општежића, удаљи се у усамљеничку келију која се налазила недалеко од манастира, и ту се свецело предаде молитвеном тиховању и усамљеништву. Када се прочу због светости живота, учености и чудотворства, он би изабран за епископа великог града Ниневије и приморан да се прими тога чина.

У овој емисији, чућете житије блажене старице Софије, монахиње Миртидиотисе, подвижнице Клисурске.