Овај пост назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао - после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лука 5, 35).

У недјељу 26. фебруара 2017. године, на празник Светог Симеона Мироточивог, гост емисије "Питајте свештеника" био је протојереј Дарко Пејић парох бјелопољски.

Ове недеље слишамо Житије Преподобне Марије Египћанке, јер је Преподобна Марија у свом времену била оно што су дјеца апокалипсе данас, а у историји хришћанства је један од најјаснијих примјера покајања као преумљења и потпуне промјене човјека, због тога се и њено житије чита на самом почетку и у току Часног поста. Зато и у овој емисији се присјећамо овог чудесног житија.

Отац Игњатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира говори о изложби „У сусрет руском цару“, посвећеној 100-години од почетка руске трагедије, на којој су приказане фотографије посљедњег руског цара Николаја Другог и његове породице, а затим о одласку из овог живота три руска дива – научника Игора Шафаревича, дипломате Виталија Чуркина и молитвеника старца Кирила (Павлова).

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору.

У Саборним посланицама Светог Писма Новог Завјета спада седам посланица: Апостола Јакова, двије Апостола Петра, три Апостола Јована и једна Апостола Јуде. Називају се Саборним јер се за разлику од посланица Апостола Павла обраћају већем броју црквених заједница или цјелокупној Цркви.

Прва Саборна посланица Светог Апостола Петра

У овој емисији ишчитаваћемо и тумачити Трећу главу из Првe Саборне посланице Светог Апостола Петра.

У првом дијелу емисије говорићемо о брачним дужностима и о заповјести живљења у љубави и кротости. Други дио емисије бавиће се темом страдања због добра. На крају емисије говоримо о Христовом страдању, о проповједи у Аду и о васкрсењу и вазнесењу.