Мукотрпан рад митрополита Петра I на изградњи крхког народног јединства. Скупштина народних главара под предсједништвом Петра I одржана 1799 разматра начин изградње првих органа власти у Црној Гори.

У бици на Крусима 22. септембра 1796. године Турци су поново поражени. Махмут-паша погинуо од руке Богдана Вукова Николића из његушког села Залаза, племена Бјелопавлићи и Пипери присаједињени Црној Гори.

На народном збору на Цетињу 20. јуна 1796. године усвојен је документ о општенародном јединству и слози у предстојећем рату против Махмут-паше Бушатлије. Трупе скадарског везира тешко су поражене, а сам Махмут-паша рањен у бици на Мартинићима 11. јула 1796.

У току 1793. године Аустрија ратује против револуционарне Владе у Француској. Она разматра план о врбовању најамника из Црне Горе за француско ратиште. Усљед негативног става Митрополита Петра I план није реализован.

Рат између Аустрије и Турске свршен је мировним уговором у Свиштову 1791. Као савезник Аустрије, царска Русија је 1792. склопила са Турском мировни уговор у Јашију. Иако је у минулом рату учествовала у страни антитурске коалиције, Црна Гора у одредбама ових мировних уговора уопште нује поменута.

На Цетиње долази царска руска војна мисија. Иако савезници у рату са Турском, Аустрија и царска Русија сукобљавају се када су њихови геополитички интереси у Црној Гори у питању. Док Митрополит Петар Први Свети испољава русофилска осјећања, гувернер Јован Радоњић дјелује као експонент аустријских интереса.

Мисија капетана Филипа Вукасовића није била од користи Црногорцима у рату са Турцима. Неспоразуми и неповјерење између аустријске војне мисије и црногорских главара. Покушај Црногораца да заузму Подгорицу, Спуж и Жабљак свршио се неуспјехом.

Турска је 1787. године објавила рат у Аустрији. У јануару 1788. у рат против Турске улази царска Русија као савезник Аустрије. На Цетиње долази аустријска војна мисија под вођством мајора Филипа Вукасовића.

У јуну 1785. године Махмут-паша Бушатлија похарао је Цетињски манастир, користећи одсуство Митрополита Петра I. Петар I одлази у Русију али по наређењу принца Потемкина бива протјеран из ње. Царица Катарина Велика сазнаје да је Цетињски Митрополит неправедно оклеветан и позива га к себи у Петроград али Петар I Свети одбија позив уз напомену да ће до краја остати вјеран руском царском двору. Аутор: Пеђа Вукић.

По налогу Аустријског двора пуковник Паулић је са групом официра 1782. године обишао Црну Гору и о стању у њој поднио дворском канцелару Кауницу два исцрпна реферата. Аустрисјки цар Јосиф други је оцијенио да Аустријска Влада нема интереса да се активније ангажује у Црној Гори и да јој пружи конкретну помоћ у борби против Турака.