Наставља се преписка између барона Розетија, цивилног гувернера у Боки, са аустријском Владом. Розети и аустријски органи прате рад грофа Ивелића у Котору. Желе му успјеха у настојању да Митрополита Петра Првог протјера у Русију. Ипак, послије бројних консултација у аустријској Влади опет превладава пређашњи став да се Аустрија војно не мијеша у евентуална превирања у Црној Гори. Гроф Ивелић, као и Влада у Бечу губе из вида да Митрополит Петар Први ужива подршку већине Црногораца и народних главара, и да је замисао о његовом изгону из Црне Горе нереална.

Као изасланик царске руске Владе гроф Ивелић је почетком 1804. дошао у Котор са циљем да Владику Петра I протјера у Русију и себе наметне за свјетовног господара Црне Горе. Руководећи се својим интересима, Аустрија жели помоћи грофу Ивелићу у пројекту насилне интернације Владике Петра I, али не жели ризиковати сукоб са Црногорцима и евентуално уплитање Турака. Зато остаје по страни.

Гроф Марко Ивелић као изасланик царске руске владе дошао је 1804. на Цетиње са граматама руског цара и руског Св.Синода. У истим исправама владика Петар I се неосновано оптужује да је одржавао тајне контакте са Наполеоном Бонапартом и француским агентима. Св.Синод позива митрополита Петра I на саслушање пред црквеним судом у Петрограду. Неоправдано сумњајући у лојалност свог савезника руски империјални центри моћи желе да изврше смјену митрополита Петра са владичанског трона Цетињске Митрополије.

Гроф Марко Ивелић као изасланик руског цара 1804. долази на Цетиње са већ осмишљеном намјером да митрополита Петра I протјера из Црне Горе оптужујући га као сарадника Француске. За своју намјеру као активни генерал царске руске армије придобио је и руског цара.

Аустријска влада поставила је 1802. године барона Розетија за управника Боке. Односи на граници Црне Горе са Аустријом напети али до сукоба није дошло. У Дробњацима и Ускоцима плануо је 1804. устанак против Турака. Митрополит Петар I није могао помоћи устанике. Савјетује им да склопе мир са Турцима и да чекају повољније вријеме за ослобођење.

Буна против аустријске власти у Поборима и у Грбљу 1802 Генерал Рукавина по налогу аустријске владе долази у Боку да испита узроке побуне. Затегнути односи на граници између Црногораца и аустријских пограничних трупа. Рукавина савјетује да се погранични спорови са Црногорцима рјешавају мирољубивим путем.

Авантуриста Димитрије Вујић долази 1799. године у Црну Гору. Жели да свјетовну власт присвоји за себе. Стога је на иницијативу Митрополита Петра Првог протјеран из Црне Горе.

Народна скупштина племенских главара усвојила је 18.(31.) октобра 1798. године у манастиру Стањевићи Општи законик црногорски и брдски, који је бројао 16 чланова. У питању је земаљски кривични закон донесен на иницијативу Митрополита Петра Првог. Закон је допуњен 1803. године на Скупштини народних главара на Цетињу са још 17 чланова.

Аустријски намјесник Боке Которске генерал Бради захтијевао је 1798. и 1799. од митрополита Петра I да Црна Гора уступи Аустрији манастире Подмаине и Стањевиће. Владика Петар I енергично је одбио захтјев. И поред затегнутих односа до оружаног сукоба у пограничном подручју није дошло. Аутор серијала: професор Пеђа Вукић.

Народна скупштина одржана 1799. на Цетињу доставила је руском цару пројект организације државне управе у Црној Гори. Усљед неповољних друштвених услова али и незаинтересованости руске царске владе овај пројекат није реализован.