Противно свим обичајима и законима из области заштите споменика културе, директор ЈУ „Народни Музеј Црне Горе" је, уз наводну подршку Владе Црне Горе, донио одлуку да се измјештају стећци са неколико локалитета из Бањана и да се пренесу на Цетиње ради формирања лапидаријума.

Тим поводом дио овог плана је већ извршен (7. септембра 2012), када су на вандалски начин оскрнављена гробља у Почековићима и Кленку и знатно оштећени стари надгробни споменици које у дугом низу протеклих вјекова нико није оштетио ни премјештао, па ни окупаторске силе у својим налетима.

Најљубазније молимо чланове Сената престонице Цетиње да своје будуће састанке користе у сврху проналажења оптималних рјешења за побољшање животног стандарда грађана Цетиња, за стварање амбијента  у којима би цетињске фирме развиле своја пословања, као и за унапређење услова у којима се развија и образује цетињска омладина. Ако наши сенатори нијесу компетентни за ова питања или не желе њима да се баве, онда нека причу о интересима Цетиња препусте другима.

Свештеници и вјерници Цркве Христове, православни хришћани Цетиња, као слободни и са другима равноправни грађани црногорске престонице вољели би да знају, може ли ико да прича о оздрављењу животних прилика у нашем граду, о градској економији, а да не помиње црквене теме? Не можемо да вјерујемо да људи који себе зову сенаторима Цетиња, у овом тренутку не виде друге ни веће цетињске проблеме од имовинског питања зграде Цркевног суда и цркве на Ћипуру. А још је невјероватнији начин на који се ова два имовинска питања сагледавају у овом политичко-савјетодавном тијелу званом „Сенат".

О ПРИЈАВИ ПОСТОЈАЊА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Почетком марта ове године, Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије је, поводом изјаве министра Ивана Брајовића о "потреби регистровања Митрополије", истом упутио саопштење Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори и њиме пријавио, посвједочио и званично га обавијестио да, уколико му то није познато, на простору на коме се данас налази Црна Гора још од IV вијека по Христу, тј. од негдашње Епископије Диоклијске до данашње Митрополије црногорско-приморске и других православних епископија, постоји организован црквени живот. У акту је укратко наведен историјат и црквено-правни континуитет тих епископија. Митрополитов акт је упућен, како је наведено, "да би се престало са прогоном из Црне Горе наших свештеника, монаха и вјерских службеника - страних држављана" и да би се на тај начин "МУП-у помогло да испоштује Уставом Црне Горе загарантована права цркава и вјерских заједница, до недавно у пракси од свих потврђивана и примјењивана".

Обавјештавамо јавност Црне Горе, људе добре воље и све црногорске грађане да је и ове године, на празник Преображења Господњег, дошло до злоупотребе државне силе, тако што је спријечено одржавање празничне Литургије у храму Преображења на Ивановим Коритима.

Црногорска полиција је око 8 часова изјутра спријечила улазак православних свештеника у поменути ловћенски храм. Свештеници су дошли са намјером да припреме храм за празнично богослужење, које се, до прије три године, вршило неометано од када ова црквица постоји, и ту службу никада није вршио нико осим свештенства из Цетињског манастира. Црква Преображења Господњег је по катастарским папирима црногорске државе у власништву Цетињске митрополије, као уосталом и сви његушки храмови.

Саопштење за јавност

16. август 2012.

Пoводом одласка Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија у посјету Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој, у својству њеног Епископа-администратора, изашао је чланак сараднице Портала Аналитике Сузане Капетановић под насловом „Амфилохијево сабирање исељеника" као и још неколико текстова сличног садржаја. Тим поводом сматрамо да би било коректно да ради часног и истинитог, неједностраног информисања јавности, објавимо следећи текст.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
са редовног заседања одржаног у Београду од 15. до 23. маја 2012. године

Свети Архијерејски Сабор СПЦ издао је саопштење упућено свијетској и домаћој јавности поводом најновијег државно полицијског прогона припадника Православне Охридске Архиепископије. Овај прогон чине власти Републике Македоније, гдје се хапсе монахиње и монаси, чак и родбина  Епископа, претресају се манастири, плијене компјутери. Ово је новинарима на редовној конференцији за штампу одржаној у Патријаршији 22. маја саопштио преосвећени Епископ бачки Иринеј. Свети Архијерејски Сабор завршио је иначе разматрање рада централних тијела Цркве и позабавио се појединим епископијама. Ни једна одлука још није донесена, али се неке назиру.

Првога раднога дана засједања, 16. маја,  Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве издао је саопштење поводом страдања Његовог блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована који је осуђен у Велесу на двије и по године робије и који је у затвору. Поред тога сабор је разматрао и извештај о раду Светог Архијерејског Синода. Ово је новинарима у Патријаршији у Београду саопштио Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј.

Данас је на у Управном суду, на наш захтјев, одржана усмена расправа по тужби коју сам поднио против незаконитих рјешења МУП-а Црне Горе којим ми није дозвољен привремени боравак по основу спајања породице са образложењем да наводно "угрожавам безбједност Црне Горе", каже се између осталог у саопштењу протојереја-ставрофора мр Велибора Џомића.

У Манастиру Острогу је, након Свете Архијерејске Литургије и помена жртвама НАТО агресије (24. март - почетак бомбардовања Србије и Црне Горе) које је служио Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством, одржана редовна сједница Епархијског савјета и Епархијског управног одбора - највиших црквено-самоуправних тијела Митрополије.

Током рада, поднијети су извјештаји о мисији и црквеном животу у свим црквеним установама у Митрополији Црногорско-Приморској у претходној години. Једнодушно је констатован напредак црквеног живота на свим пољима - почев од повећања броја вјерника, свештенства и монаштва до обнове и изградње храмова - без обзира на бројна спољашња искушења и проблеме.