На више анти-црквених интернет сајтова, и то уочи празника Покрова Пресвете Богородице, објављен је "Саборни одговор Митрополиту Амфилохију на оптужнице упућене десеторици избеглих монаха-клирика". Текст одбеглих и без благослова приватно настањених клирика Епархије Рашко-Призренске се може више посматрати из више углова, али је, без сумње, у овом моменту најинтересантнији у црквено-правном погледу.

Поводом медијског представљања посјете предсједника Скупштине Црне Горе г. Ранка Кривокапића Његовој Свесветости Архиепископу Константинопољском и Васељенском Патријарху Господину Вартоломеју дужни смо, будући непосредно обавјештени о овом сусрету, јавност упознати са чињеницом, да приликом разговора г. Кривокапића и Патријарха Вартоломеја није било, нити је могло бити, ријечи о питању аутокефалности тзв. ЦПЦ, већ је, између осталог, само узгредно споменуто да се сва питања ријешавају у складу са канонима и правилима Цркве Православне, па и питања аутокефалности Помјесних Цркава.

Као одговор на писмо умировљеног Епископа рашко-призренског Г. Артемија Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве од 13. септембра 2010. године, са чијим садржајем су средства јавног извештавања била упозната већ пре завршеног разматрања истог на седници Светог Архејерејског Синода, што је уобичајени манир његовог Преосвећеног потписника и додатни показатељ његовог односа према највишим установама и органима Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј упутио је епископу Артемију одговарајућу одлуку Светог Синода уз пропратни одговор на његово поменуто писмо. Синодску одлуку и писмо у целини представљамо српској јавности тек сада, када их је већ примио на знање онај коме су и намењени. Не објављујемо их ни из каквих других побуда осим жеље и потребе да наша црквена и укупна јавност буде обавештена заиста истинито, а не онако како то, на нашу дубоку жалост, чини Преосвећени г. Артемије.

Јутрос, око 7 и 30 часова, службеници испоставе цетињске полиције блокирали су улаз у храм Преображења Господњег на Ивановим Коритима, метоха Цетињског манастира и тиме спријечили свештеницима: протојереју Обрену Јовановићу, јерејима: Предрагу Шћепановићу и Бранку Вујачићу, ђакону Николи Пејовићу и вјерном народу Митрополије да уђе у Храм и одслуже Свету Литургију, како су то вјековима радили њихови преци да на дан храмовне славе.

Света Литургија је ипак одслужена испред древнога Храма, након које је обављена свечана литија, али овога пута без славске иконе, која је остала утамничена у Цркви.

Цетиње, 23. јула - Поводом најновијих покушаја да се опет икона Богородице Филеримос „валоризује", а уствари, без имало претјеривања речено, оскрнави њена духовна, историјска и културна вриједност, дужни смо опет се огласити и указати, као једини легитимни ималац, на неколико важних проблема у вези са најављиваним плановима за постављање иконе у један небогослужбени, нелитургијски и нецрквени простор, неподобан њеној основној намјени - богослужењу.

Заиста је несхватљиво и противно праву и правди да остају без одјека код надлежних више пута поновљена добронамјерна подсјећања Митрополије Црногорско-приморске на чињеницу да су три светиње: честица Часног Крста Господњег, Десница Св. Јована Претече и Крститеља и икона Богородице Филеримос, предате на чување Острошком манастиру, односно Митрополији Црногорско-приморској 1941. године од стране краља Петра II Карађорђевића и Патријарха српског Гаврила Дожића, потом насиљем тадашње тоталитарне државне власти насилно отуђене из манастира Острог 1952. године, а коначно двије од њих и враћене једином садашњем легалном имаоцу светиња - Митрополији Црногорско-приморској, односно тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу 1978. године.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који засједа у Патријаршији у Београду прибројао је 29. априла лику светитеља двојицу великих духовника двадесетога вијека, оца Јустина Ћелијскога и оца Симеона Дајбабскога. О овоме значајном датуму наше помјесне Цркве говорио нам је Његово Вископреосвештенство Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије.

Свети Архијерески сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном прољећном засједању, данас је прибројао реду Христових Светитеља рођенога Цетињанина, Светог Симеона Дајбабског.

Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској Богословији а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре. У Кијеву је замонашен у рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан.

Цетиње, 3. априла (Светигора прес) - Митрополија Црногорско-Приморска је организовањем мултидисциплинарног Округлог стола на тему „Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче", а сходно одлукама Епархијског савјета и Епархијског управног одбора као највиших митрополијских тијела, покушала да у оквиру јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за хидроелектране на Морачи и Нацрта стратешке процјене утицаја на животну средину на одговоран, свестран и научно утемељен начин допринесе разматрању предложених решења.

Протојереј - ставрофор Радомир Никчевић шеф Кабинета Високопреосвећеног Архиепископа Г. Амфилохија коментарише интервју предсједника Скупштине Црне Горе г. Ранка Кривокапића дат сарајевском листу „Дани“ у коме Кривокапић напада Српску Православну Цркву и Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија.

У Подгорици је, сходно древном црквеном предању и црквеним правилима, одржано редовно засиједање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске. Свету Архијејерску Литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством.