Парче неба на земљи

Парче неба на земљи XXXVIII

27:59 минута (4.81 МБ)

Манастир Ждребаоник

Питома оаза усред крша и камена,обасјана дивном свјетлошћу крста православнога и благословом  Св. Арсенија Сремца каква је бјелопавлићка равница не би била то што јесте да у њој,  Христу Богу на дар Немањићи не оставише једну своју задужбину. Можда би и била лијепа за око намјерника, да се у зеленилу и питомини мало одмори, али не би имала онога свјетила и небескога сјаја који обасјава срце човјеково чак и онда када се сви, за тјелесно око видљиви светионици угасе. Тај неугасиви светионик за бјелопавлићку равницу је манастир Ждребаоник са црквом Св. Архангела. Сијао и сија непрекидно. И порушен и похаран и запуштен и зарастао и обновљен и освећен. Сија и сијаће.

Парче неба на земљи XXXVII

53:21 минута (9.16 МБ)

Храм Светог Јована Крститеља - Богишићи - Ђурашевићи

Храм Светог Јована Крститеља се налази се у засеоку Богишићи, непосредно уз пут који води за село Ђурашевићи. О историјату храма поп Сава Накићеновић је 1913. године у антропогеографској студији "Бока", о селу Ђурашевић, записао следеће:

"Старина има доста. Св. Јован у Ђурашовићима, црква мала. Сазидани је 1776., а осветио ју је Сава Петровић Његош, митрополит црногорски. Уоколо цркве виде се многе гомиле, од којих је најзнатнија она до црквено ограде, која има у перифорији какових 80 м. Знамените су двије престолне иконе, на иконостасу од којих ону, која представља спаситеља, приложио је Перо Лучин Клакор 1776., а икону Богоматере монахиња Настасија, јер на истој запис...(1776).

Парче неба на земљи XXXVI

24:24 минута (4.19 МБ)

Бока се у старо вријеме звала Рисански затон а Бокељи су се звали Ришњани. О томе Стефан Митров Љубиша каже: „Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор."

Рисан је најстарије насеље у Боки. Помиње се већ у трећем вијеку прије нове ере као илирско утврђење. Према предању у Рисну је под најездом Римљана своје уточиште нашла илирска краљица Теута

Парче неба на земљи XXXV

35:51 минута (6.16 МБ)

Црква Светог Спаса, Кртоли

Саборни храм Кртола, црква Светог Спаса саграђена је 1767. године. Идеја о градњи ове цркве настала је из благодарности Богу за помоћ и "спас са неба" приликом једне битке са Турцима почетком 17-ог вијека. У том окршају са Турцима погинуо је поп Вукић Стегић од руке једног турског бега. Цркву је освештао владика Сава Петровић. Мало је писаних трагова сачувано о овој светињи. Нешто мало се може наћи код Црногорчевића и попа Сава Накићановића али и ти подаци су непотпуни.

Парче неба на земљи XXXIV

42:12 минута (7.25 МБ)

Црква Светог Луке, Гошићи, Кртоли

Црква Свети Луке у селу Гошићи у Кртолима потиче из седмог вијека. Једна је од најстаријих на овим просторима. Више пута је рушена и обнављана али је увијек била посвећена истом светитељу. Сматра се да је једно вријеме била бенедиктански манастир. У ризници цркве чува се златоткани фелон који је Митрополит Петар Први Петровић Његош поклонио тадашњем кртољском пароху. Чува се и Шестоднев штампан у Русији а дар је царице Јелисавете Митрополиту Василију. У великом земљотресу 1979. године претрпјела је велика оштећења. Након тога је обновљена и фрескописана. О цркви Светог Луке говори нам јереј Александар Брашанац, кртољски парох.

Парче неба на земљи XXXIII

42:47 минута (7.35 МБ)

Црква Св. Јована Богослова у Которском затвору

Которски затвор основан је негдје средином 19.-ог вијека. У њему је постојала капелица Св. Јована Богослова која је била храна за душу напаћеним утамниченим мученицима, који су те хране били гладни. Свештеници су у затвор уносили највећи хлеб за просфору који се могао купити у пекари, да би изгладњелим затвореницима као нафору подјелили макар мало веће парче хлеба. У Которском затвору као и у свим другим затворима комунистичког времена многи су по ондашњим аршинима жестоко осуђени.

Парче неба на земљи XXXII

33:30 минута (5.75 МБ)

Капела Св. Николаја Мириклијског чудотворца у Руском дому инвалида на Прчању

1917. године Русију је задесила Октобарска револуција. Након ње грађански рат између "црвених" и "бијелих". Сматра се да је у таласу нове идеологије страдало око три милиона људи а међу њима и сам руски цар са цијелом царском породицом. Велики број Руса који се није слагао са новом бољшевичком влашћу кренуо је у емиграцију. Неки од њих су као одредницу овог неизвјесног пута који им је предстојао одабрали братску по вјери и блискости Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Допринос њиховој одлуци била је велика љубав према Русији и Русима самог Краља Александра Карађорђевића.

Парче неба на земљи XXXI

34:10 минута (5.87 МБ)

Mанастир Рустово

Вечерас одлазимо у Паштровску гору, изнад Св. Стефана, на Челобрдо и обилазимо један млади цвијет наше Митрополије. Здрави изданак благодаћу Божијом изникао на напаћеној и костима паштровићких страдалника покривеној старини. Одлазимо у манастир Рустово.

Стефан Митров Љубиша, знаменити књижевник, бокешки заступник, Паштровић, у својој приповјетци Кањош Мацедоновић је записао:

„Наш су староставник признали девет царева римскијех и цариградскијех, од Дукљана до Костадина. Потврди га папа римски и онај Лујо Маџар што нам посијече четрнаест стотина глава за Голијем врхом. Потврдише га цареви и кнежеви српски од Немањића до Бранковића."

Парче неба на земљи XXX

25:20 минута (4.35 МБ)

Црква Свих Светих - Велики Пијесак

Током археолошких истраживања која су са благословом Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског господина Амфилохија спроведена у периоду од 2002 - 2007 године утврђено је да је први објекат који је саграђен на овом локалитету још у трећем вијеку била кућа хришћанске заједнице, а да су на њеним остацима подигнуте двије цркве, које су више пута обнављане. Постоји могућност да је на овом мјесту некада био и манастир међутим за сад то још увијек није са сигурношћу утврђено. По свему судећи период од четвртог до шестог вијека карактерише добро уређен хришћански живот на овом простору. У шестом вијеку црква је насилно порушена.

Парче неба на земљи XXIX

25:00 минута (4.3 МБ)

Храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца на Орјој Луци је саграђен  1866. године. Подигао га је Књаз Никола Први Петровић, за покој душе свог стрица Књаза Данила. У храму је гробница војводе Баја Бошковића, чувеног бјелопавлићког јунака.

Храм посвећен Првом Српском Архиепископу и просветитељу Светом Сави на Фрутку подигнут је средином 19. вијека у близини некадашњег храма Светог Теодора Стратилата. Около храма је сеоско гробље.

Syndicate content