Mанастир Рустово

Вечерас одлазимо у Паштровску гору, изнад Св. Стефана, на Челобрдо и обилазимо један млади цвијет наше Митрополије. Здрави изданак благодаћу Божијом изникао на напаћеној и костима паштровићких страдалника покривеној старини. Одлазимо у манастир Рустово.

Стефан Митров Љубиша, знаменити књижевник, бокешки заступник, Паштровић, у својој приповјетци Кањош Мацедоновић је записао:

„Наш су староставник признали девет царева римскијех и цариградскијех, од Дукљана до Костадина. Потврди га папа римски и онај Лујо Маџар што нам посијече четрнаест стотина глава за Голијем врхом. Потврдише га цареви и кнежеви српски од Немањића до Бранковића."

Половина од ових 1400 страдалника паштровићких које помињу и поп Сава Накићеновић и Стефан Митров Љубиша сахрањено је у порти цркве посвећене Мајци Божијој у Манастиру Рустову.

По предању Паштровићи су подигли цркву за покој душе својих очева, дедова, браће и саплеменика.

Цео овај простор и његова историја за нас је још увек тајна.

Предање каже да се негде у 15.-ом или 16. -ом веку десила јака ерозија тла која је оштетила цркву. Прва обнова била је 1683. године. Цркву су обновили Паштровићи, поштујући и чувајући  своју светињу и светињу гробова своје старине.

До манастира Рустово води нас узан асфалтни пут који креће од самог скретања за манастир Прасквицу. Кривудав, стрм, и када се први пут запутите њему чини се да је потребна вечност да до њега дођете. Међутим када коначно угледате тај скривени и самом Господњом руком од свих ововременских гунгула и недаћа склоњен дивни , манастир,пожелите да и ваш дом буде ту, макар у близини.

Поглед са степеништа које води до цркве и конака напросто боли од чудесне лепоте. Треба вам неко време да се навикнете на тај безбрижни цвркут птица, на ту здраву тишину и мир. Све одише нетакнутом природом.

1979. године у великом земљотресу који је погодио Црну Гору, Црква Мајке Божије у Рустово је јако страдала. Њена обнова започета је 90-тих година прошлога века. Благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија почетком овога века почело је и рашчишћавање земљишта око цркве и припрема за градњу конака. Господњим закриљем и великим трудом тадашњег настојатеља Манастира Подмајне игумана Бенедикта Јовановића и данашње настојатељице Манастира Рустово мати Синклитикије и уз несебичну помоћ верног народа полако се одмицало са радом. Камен по камен, стопа по стопа. Долазили су из Манастира Подмајне напорно радећи по целе дане Господу на дар. Навече би се враћали. И тако...2003. године добили су прву камп приколицу. Та камп приколица је била први конак за искушенице. И још тада се осећао чудесни благослов на овом светом месту.  На капији би вас дочекала радосна лица, испред камп приколице био је постављен један метални сто и клупе за госте. Дочекивали су вас тако да сте се осећали као да седите за неким раскошним столом у некој модерној вили. Толико је ту било љубави и радости, гостопримства, жеље да ово место оживи, да звона звоне, да се чује пој из цркве. И ето Господ је помогао. 2004. године освећен је конак и обављено прво монашење. Замонашене су три сестре, Синклитикија, настојатељица, Аполинарија и Татјана. Рустово је постало манастир.

На дан Светог Бенедикта Нурсијског, 27. 03. 2004. године освештана је капелица у конаку посвећена овом светитељу. Капелицу је живописао Владимир Кидишевић.

Благословом Митрополита Амфилохија и на велику радост старца Илије из Оптинског манастира који је баш тих дана био гост манастира Рустово 2005. године почиње се са градњом Цркве посвећене Св. Царским мученицима Романовима. Црква је освећена 17. јула 2006.године на празник Св. Царских Мученика.

У цркви Св. Царских Мученика чувају се делићи моштију Св. Јелисавете Фјодоровне, Св.Козме и Симеона Верхотурских, делић моштију превлачких мученика.
Молитве пред иконом Мајке Божије Иверске у Манастиру Рустово, укрепиле су многе душе. По Божијем допуштењу, уз велику веру оних који јој се обрате за помоћ, Господ је учинио да пред иконом своје Свете Матере многи осете радост.

Данас у манастиру живи 10 монахиња и 3 искушенице. Као што пчелице вредно раде око своје кошнице, тако је и ово сестринство окупљено око своје мати, труде се у Господу, произносе молитве и баве се разним рукодељама.

Сестре се баве ткањем, везом, хеклањем, шивењем, каширањем и израдом другог разноврсног рукодеља, као и превођењем са руског, енглеског и француског језика и припремом за штампу.

Манастир посједује свој мали компјутерски центар.

Од лековитих трава које беру са врхова Паштровске горе, сестре производе разне мелеме, чајеве, козметичке преперате, све на бази биља из нетакнуте природе.

У склопу манастира Рустова је и скит посвећен Светој Матрони Московској који се налази у доњегрбаљском селу Ковачи, заселак Бјелошевићи.

Конак и капела посвећена Светом пророку Амосу и  Светом мученику Виту освећени су  06. јула  2008. године. Прво монашење у манастиру било је за Светог Архиђакона Лаврентија 2009. године. Митрополит Црногорско приморски Г. Амфилохије освештао је темеље храма Свете Матроне Московске 16.01.2010. године. У скиту за сада живи једна монахиња и једна послушница.