Капела Св. Николаја Мириклијског чудотворца у Руском дому инвалида на Прчању

1917. године Русију је задесила Октобарска револуција. Након ње грађански рат између "црвених" и "бијелих". Сматра се да је у таласу нове идеологије страдало око три милиона људи а међу њима и сам руски цар са цијелом царском породицом. Велики број Руса који се није слагао са новом бољшевичком влашћу кренуо је у емиграцију. Неки од њих су као одредницу овог неизвјесног пута који им је предстојао одабрали братску по вјери и блискости Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Допринос њиховој одлуци била је велика љубав према Русији и Русима самог Краља Александра Карађорђевића.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца преко мора стигло је више од 20 000 руских емиграната. Изгладнели, уморни и бескрајно несрећни због напуштања своје домовине. Неки од њих су се растали са породицама, неки са дијелом своје породице... Свако је са својим кофером бриге и несреће уморно корачао тлом Боко-которског залива. У Котор су прво стигли официри, њих 33. А након тога примила је братска Бока тих дана око 10 000 Руса. У Прчању је 1930. године у једној троспратној кући на самој обали мора отворен Руски дом инвалида. У овој згради постојала је капела Св. Николаја Мириклијског чудотворца.

Наш вечерашњи гост је архијерејски намјесник Боко-которски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.