„Владико Господе Боже Сведржитељу, који си негда послушао Авраама и Сару и остале праведнике који су молили за чедо, услиши данас и нас грешне слуге своје што Ти се моле. Дај нам, по својој доброти да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и Тобом наследник наше државе, жезал старости наше, на кога ћемо положити руке и починути. И дајемо ти заједничке обете: по зачећу детета, од природне и законите љубави и од постеље одлучићемо се, и свако за себе у чистоти тела све до краја живота сачуваћемо се.“ Овом молитвом, молише се Свети родитељи Светог оца нашег Саве за рођење мушког чеда у својим већ поодмаклим годинама живота.И милостиви Господ услиши њихове молитве и подари им чедо, по љубави својој дато на понос целом нашем роду.

Централна Светосавска академија у Митрополији Црногорско - приморској одржана је у крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици. Поздравно слово је изговорио Архиепископ цетињски, Митрополит Црногорско - приморски Господин Амфилохије, а скуп су поздравили и представник предсједника Црне Горе проф. др Соња Томовић Шундић и представник предсједника Србије Младен Ђорђевић. Светосавску бесједу је изговорио књижевник Милутин Мићовић. Опширније у прилогу Славка Живковића.

Предавање јеромонаха Петра (Драгојловића) настојатеља манастира Врањина на Скадарском језеру на тему "Путевима руских светиња" које је у недјељу 24. јануара 2010. године одржао у Парохијском дому у Бару.

Света мученица Татјана роди се у Риму од високородних родитеља. Отац јој бејаше три пута проконзул. Беше то побожан и богобојажљив хришћанин, који потајно држаше свету веру. Он и кћер своју, ову свету Татјану, васпита у побожности и страху Божјем, и научи је Светом Писму. Када Татјана одрасте, не хте се удавати, и провођаше живот свој у целомудрености, јер се уневести Христу, рањена љубављу Његовом. И Христу служаше дан и ноћ, постом и молитвама умртвљујући тело своје и подвлашћујући га духу. Због свог врлинског живота она се удостоји служења у цркви, јер би постављена за ђаконису, и служаше Богу анђелски у телу. Затим Христос Бог мученичким венцем увенча невесту своју.

Ове недеље слушате занимљиву причу о „Витлејему славном граду“. У прошлој емисији сте чули како је прослављен Божић у Витлејему, а у овој емисији сазнајете да је град Витлејем још у Старом Завјету био ходочасничко мјесто, да је родни град не само Исуса Христа већ и краља Давида, како је Цар Константин започео градњу цркве на мјесту Христовог рођења (326.год.), о освајањима овог града од стране Персијанаца, Арабљана, о Првом крсташком походу 1099.године...

Породица Жељка и Аните Стреларац зрачи љубављу, дјечјом грајом, вјером у Господа. Дјечаци Матеј и Јустин тутње кроз кућу, смију се, рецитују, Ефимија је беба и само смијехом учествује у њиховим несташлуцима а Анастасија је непокретна, али се веома обрадује када је браћа пољубе и помазе. Мама и тата кажу да им је Анастасија учврстила вјеру у Господа, научила их да слиједе Божију вољу и у најтежим тренуцима. "Господ нас никад не искушава више него што можемо да поднесемо", каже Жељко а Анита додаје да их људи понекад гледају сажаљиво а не схватају да им је Анастасија таква каква је донијела велику љубав.

Предавање теолога Александра Вујовића уредника у нашем Радију на тему "Патријарх Гаврило Дожић - 60 година од упокојења" које је у недјељу 17. јануара 2010. године одржао у Парохијском дому у Бару.

"Умилостиви се на грехе моје, укрепи децу моју у благоверности и благодевствију, да у благочашћу послуже Теби Богу своме, као господин и родитељ њихов свепочивши кнез Лазар." У њеној биографији стоји да је била: "сваким врлинама украшена, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена." Благо српском народу, када имађаше мајку као што је била кнегиња Милица!

Други дио научног скупа „Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“ који је у недјељу 17. јануара одржан у манастиру Михољска Превлака код Тивта поводом 1700 година Миланског едикта Св. Цара Константина Великог, којим је Хришћанство признато као слободна религија, и након кога су већином престала прогонства Хришћана на вјерској основи у Римском царству, и поводом 790 година од оснивања светосавске Зетске Епископије са непрекинутим континуитетом до данашње Митрополије Црногорско-приморске.

Када цар Диоклецијан објави прво своје гоњење хришћана, он дође из Рима у град Никомидију, начини ту многе идоле, и клањаше им се. А после неколико дана ухватише у предграђу човека Божјег, епископа никомидијског Теопемпта, који први пострада за Христа у овом гоњењу. Изведен пред цара, он рече цару: Идоли, сребрни или златни, дрвени или камени, којима се ти клањаш, нису богови, јер не могу ни дисати ни говорити, нити што добро или зло учинити. Само свемогући небески Бог створи небо, и земљу, и море, и све што је у њима.