Предавање проф. др Мила Ломпара на тему "Мотив душе у Лучи микрокозма и Горском вијенцу" које је одржао у ризници цркве Светог Николе у Старом граду Котор.

Да би један пјесник био репрезентативни пјесник културе, у његовом дјелу мора да се дотакну двије различите силе, од којих је јена индивидуални таленат, а друга традиција, оцијенио је проф. др Мило Ломпар.

“Дакле “Луча микрокозма” је написана у тренутку духовне припреме. Није могуће писати “Лучу микрокозма” на начин обичан. Постоје ствари којима се човјек мора припремити да би им приступио. “Луча микрокозма” је дјело посвећено једном од најтајанственијих сусрета који подразумијева људска мисао. То је мистички сусрет човјек и Бога.

Емисија На крају видјела бавиће се књижевним, философским и теолошким питањима, зарањајући  у слободни стих поезије.

У недјељу 18. јуна 2017. године гост емисије "Питајте свештеника" био је свештеник Велимир Јововић парох Страшевинско - старотребјешко - кличевски.

У овом издању емисије емитујемо други дио трибине „Човек – век“, вече сјећања на почившег професора др Жарка Видовића која је одржана 19. маја 2017. године у организацији Студентског парламента Богословског факултета. У првом дијелу трибине коју смо емитовали чули сте Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и проф. др Мила Ломпара, а у овој емисији слушате доц. др Милоша Ковића и ђакона др Драгана Ашковића као и веома занимљив дијалог са публиком у којем су се могла чути и поједина свједочења и занимљивости из живота Жарка Видовића у којем је учествовао и Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

О чувеном генералу Врангелу, чије кости почивају у Београду, говори филмски продуцент Бошко Милосављевић.

Када Српска земља и народ који живи у њој прими светлост Христовог Еванђеља, и када се апостолским делима и подвизима богоносног оца нашег Саве и осталих богоугодника српских учврсти благочешће међу Србима, тада засијаше многи богоугодни светилници по Србији и читавом Балкану. Међу таквим подвижницима особито се прослави овај преподобни и богоносни отац наш Петар, који се подвизаваше у Коришкој пустињи крај Призрена. Његов живот и подвиге описа хиландарски монах Теодосије (писац и житија Св. Саве Српског), који је на позив коришког монаха Григорија долазио у Призрен и околину и од веродостојних сведока и монаха очевидаца дознао за свети живот и богоугодне подвиге и чудеса овога преподобног. Мудри Теодосије је потом написао и службу преподобном Петру Коришком.

За књигу "Друштва свога доба" коју су написали др Ивана Спасовић и академик Василије Крестић писац Горан Петровић је написао: "Згусла историја тако као да је синула". А, синула је просвета, култура и наука у Србији оличеној у установама које су биле претече Српске краљевске академије наука и уметности-1886. године. У то време Србија је била како каже др Ивана Спасовић вољена земља, прва је после Француске укинула феудализам у Европи, а у погледу спољне политике и просвете била јединствена и поред династичких немира и преврата.

Било је то време кад је "Друштво српске словесности" само 1847. године објавило "Горски вијенац", "Нови завјет" у преводу Вука Караџића и "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године изашао је први број "Гласника" Друштва српске словесности и "Описаније древности у Светој АТОНСКОЈ) Гори Димитрија Аврамовића.

Аутор:Спиридон Булатовић.