Поводом упокојења Протојереја - ставрофора Михаила Газоводе, у вечерашњој емисији, из архиве нашег Радија, доносимо интервју који је дао за ову нашу емисију.

У емисији "Музичка енциклопедија" можете чути музику филмског композитора Војислава Костића. Прилог припремила Марија Станишић.

Међународни научни скуп „Религија, политика, право" почео је са радом 2. октобра 2015.   у манастиру Подмаине у Будви.

Организатор скупа, на коме учествије четрдесетак еминентних иностраних и домаћих научника из ових области, је Митрополија црногорско-приморска у сарадњи са Институтом за упоредно право и Центром за проучавање религије и вјерску толеранцију из Београда.

Отварајући скуп Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије је између осталог казао да је од искони све управљено, усмјерено праведним путем.

„То је тако управо због тога што је све саграђено на правди. Правда је сама по себи својство истине. Истина, да би била истина, она мора и треба да буде правда", казао је Владика.

Својом књигом „Студентска фронда“ професор Чедомир Антић је оживео, упечатљиво и луцидно, сећање на Студентски протест 1996-97. године када је Србија била у великом расколу између власти и опозиције око локалних избора.

И у нашем разговору професор Антић је посведочио неколико детаља са Студентског протеста на које је као председавајући Главног одбора и сам утицао, међу којима је и литија на Савиндан 1997. године када је тај скуп предвођен покојним Патријархом Павлом деблокирао полицијски кордон у Коларчевој улици, али и тренутак кад је Митрополит Амфилохије сачувао студенте од другог кордона који је једне јануарске ноћи имао наредбу да их растера.

Порука коју је овај Студентски протест настојао да афирмише садржана је у ставовима Борислава Пекића и Михиза који су нацију и демократију сматрали двема шинама по којима Српско друштво једино може стићи у будућност и оне једна без друге не могу постојати. Аутор: Спиридон Булатовић.

Емисија у којој се бавимо текстом и тумачењем посланица Светог апостола Павла.

Од ове емисије отпочињемо са тумачењем посланице Светог Апостола Павла Ефесцима, у којој ћемо говорити о уводним темама, настанку и ауторству ове посланице.

Презвитера Јоана Лоизу је супруга блаженопочившег протопрезвитера Спиридона Димостенуса, дугогодишњег намјесника цркве Светог Димитрија, парохије Акрополиса у граду Никозији на Кипру. Ово двоје јеванђеоских прегалаца живјело је пуноћом истинског хришћанског живота непрестано творећи дјела милосрђа. Установе, које су основали ови добри Самарићани двадесетпрвог вијека, пружају и данас изобилну духовну и материјалну помоћ болеснима, сиромашнима, сирочадима, самохраним мајкама и избјеглим лицима, видајући ране најкрхкијим члановима друштва. Њихова љибав и брига учинковито је кријепила чак и оне далеко ван граница њихове матичне парохије.

У „Песничкој ревији Ирске“ објављене су три песме Драгана Драгојловића. Уредник ове ревије је педесет деветорици песника из целог света поставио питање: „Шта кажеш, ко сам ја?” које се односи на Господа Исуса Христа.

У нашем разговору смо и чули песму „Далеки глас“ која је објављена у тој антологији, али и песму „Јуду за светитеља” коју је господин Драгојловић изабрао да нам каже као илустрацију времена у коме живимо. Од песника смо чули и његове ставове о литератури, својој књижевној каријери и Србији коју је опевао, са поруком коју смо „извукли“ као истинску нит његове поезије, из песме „Невидљива присутност“: „Ти што си закрилила мој живот и невидљивом присутношћу испунила све празнине.” Aутор: Спиридон Булатовић.