Црквена општина Никшић организовала је на Васкршње Задушнице, у суботу 21. фебруара, у Црквено - народном дому Светог Василија Острошког, трибину под називом "Митрополит Дабро-босански хаџи Сава Косановић у свом и нашем времену". О личности и дјелу Владике Саве Косановића овом приликом говорили су Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско - никшићки Г. Јоаникије, проф. др Живко Ђурковић, проф. др Чедо Лучић, професор Веселин Матовић, Трипко Драганић и Милутин Мићовић. Емисију припремила Сенка Чоловић.

У Будви је 21. Фебруара 2009. г. одржана промоција новог издања Информативно Издавачке Установе Православне Митрополије Црногорско – приморске Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. Књигу Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи представили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије, протојереј Радомир Никчевић, директор ИИУ Светигора, јеромонах Петар Драгојловић, игуман Манастира Врањина, Мирко Тољић, декан Академије умјетности у Требињу и Јоцо Маркуш, публициста.

Предавање Јање Тодоровић нашег познатог публицисте и књижевника на тему "Права вјера и сујевјерје" које је у недјељу 22. фебруара 2009. године одржала у Духовном центру Црквене општине Подгорица.

У предивном амбијенту реновиране велике сале Дома културе у Чачку, пред више од 700 присутних, у петак, 13. фебруара одржана је свечана академија поводом 10 година Двери. У богатом програму учествовали су: хор Гимназије у Чачку, вокална група Пирг из Београда, дјечја фолклорна група Бамби из Чачка, као и познати драмски умјетник Петар Божовић, који је извео одломак из монодраме Тако је говорио Николај.

Запис са промоције књиге "Радознале пјесме" аутора Протојереја - ставрофора Милуна Фемића која је у четвртак 12. фебруара одржана у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу. Скуп је благословио и о поезији за дјецу проте Милуна говорио Његово Преосвештенство Епископ Диоклијски игуман манастира Острог Г. Јован, редитељ и књижевни критичар Зоран Ристовић, књижевник Перивоје Поповић рецезент ове књиге и аутор. Стихове "Радозналих пјесама" читалу су ђаци Цетињске Богословије чланови рецитаторске секције.

„Изворна српска пјесма је моја велика љубав. Без обзира што се бавим опером, мислим, да један умјетник своја осјећања никада не може, у потпуности, да изрази кроз туђи језик и туђу музику. Само кроз своју. Наша музика, где год да сам пјевала у Италији, Шпанији, Португалији, Холандији била је са одушевљењем примљена. Она плијени, јер је препуна осјећања из дубине саме душе, која говоре о емотивности и топлини нашег народа“, каже у разговору за радио Светигору Бранислава Подрумац, млада умјетница која се, као члан Оперског студија Факултета музичке умјетности и београдског Народног позоришта, на оперској сцени појављивала већ у неколико носећих оперских улога. Прилог: Сенка Чоловић.

Роман првјенац Зорана Милојевића "У отаџбини без отаџбине" је породична прича коју је писцу испричао отац, равногорац. Радња се догађала у Србији током Другог свјетског рата и десетак година послије рата. Прича је војник који је припадао пораженој страни у братоубилачком рату који се водио међу Србима. Роман Зорана Милојевића представљен је 22. јануара 2009. г. у свечаној сали Министарства за дијаспору Владе Републике Србије у Београду. О књизи су говорили писац и историчар Предраг Остојић, државни секретар у министарству за дијаспору Предраг Тојић, књижевник Злата Ђерић и књижевник Миљурко Вукадиновић. Дјелове из књиге читали су Соња Вукадиновић и глумац Зоран Симоновић.

У неколико емисија у којима је о црногорској народној ношњи за наш радио говорио народни стваралац Драгутин – Драга Перовић из Никшића чули смо да она потиче од немањићке властелинске ношње и као таква представља духовни одјек српског народа кроз историју. Народна ношња у Црној Гори, сматра Перовић, представља памтивјек српског народа у ком је уграђен косовски мит и легенда кроз који су стасавали знаменити црногорски јунаци. Из штампе ће ускоро изаћи и књига иснпирисана управо овом темом, при чему је аутор посебну пажњу посветио црногорској капи, која се због изразите српске симболике назива и „иконом косовском“. Прилог: Сенка Чоловић.

Назив је изложбе у Музеју примјењене умјетности у Београду, која дочарава сву љепоту манастира над манастирима, приказану на потпуно нов, савремени начин. Аутор изложбе Душан Миловановић, историчар умјетности прича како је заплакао када је први пут био у Хиландару, говори о његовим ризницама, о монасима.

„Од нашег камена рађени су споменици, стећци који су начином израде једноставни, а велелепни, затим, наше цркве, зидане на онај старински начин. Желио сам да, једног дана, направим неку грађевину, којом бих афирмисао снагу и љепоту нашег камена. На жалост, ми не познајемо његову вриједност, јер је многима милије парче шпанске керамике, него камена плоча на којој смо, до јуче, пекли хљеб, а која је саставни дио нашег човјека. То је једини камен у којем нема ни грама радијације. То је камен који све памти. Наш камен памти милионе година и све нам то казује, ко умије да чита“, прича академски вајар Ратко Вулановић, међународно признат аутор, чије животно дјело „Камени град“ у Никшићу је уклоњено, по налогу комуналне полиције и већ осам мјесеци стоји одбачено на периферији града. Емисију припремила Сенка Чоловић.