У десетом издању наше емисије посвећене стогодишњици Првог светског рата, говоримо о настојањима црногорског господара краља Николе да успостави блискију сарадњу са француском војском како би уз помоћ њихове флоте и артиљерије ослободио Боку Которску.

По сарајевској чаршији са јесени 1914. године неки су са страхом на неки са притајеном радошћу шапутали до томе да ће са Пала на бијелом коњу дојахати краљ Никола.

У овој емисији слушајте о операцијама црногорске и србијанске војске у Босни.

У овој емисији говоримо о првим борбама црногорске војске у августу и септембру 1914. године. Биће ријечи о бојевима код Пљеваља и на Грахову, и операцијама црногорске војске у источној Босни.

У љето 1914. године у Бечу је основана институција за цензурисање и шпијунирање преписке ратних заробљеника са својим породицама у Србији, Црној Гори и Војводини. Тој шпијунажи дат је посебан значај: како открити намере, снагу и расположење непријатеља. Др Пандуровић је био цензор у српској језичкој групи:

"Прочитао сам преко тридесет хиљада писама. Брзо сам запазио да у њима лежи народно благо, душа српског народа, у једном тешком историјском тренутку, које би сачувати требало".

Нека од њих прочитаћемо у овој емисији.

Шесто издање емисије "Први свјетски рат - 100 година касније" доноси нам причу о покушају Аустро-угарске царевине да раздвоји Србију и Црну Гору, односно да понудама, уступцима, чак и територијалним проширењима приволи Црну Гору на неутралност приликом напада Аустроугара на Србију.

Чућете како је на то одговорила црногорска скупштина, а можда ће вас посебно изненадити изводи из излагања једног од ондашњих лидера Правашке странке, а потоњег сарадника усташког режима и ратног злочинца др Секуле Дрљевића.

Ново издање емисије о Првом свјетском рату доноси нам, у два дијела, неке интересантне чињенице.

У првом дијелом чујте како су пуцњи Гаврила Принципа одјекнули у Црној Гори, а у другом излагање историчара Горана Весина 'У канџама црног орла - Срби у Аустроугарској монархији за вријеме Првог свјетског рата'.

У Великом рату први артиљеријски хици испаљени су на Београдску тврђаву. Тринаест дана трајале је прва - мала окупација Београда, од 18. новембра до 2. децембра 1914. године. О томе како су живели Београђани под окупацијом, говоримо у овој емисији.

Треће издање емисије "Први свјетски рат - 100 година касније" којом настављамо борбу против пилећег памћења, против заборава хероја 1914.-1918., посвећено је херојима попут Гаврила Принципа, али морају се поменути и Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубриловић и Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Иво Крањчевић, нобеловац Иво Андрић, Добросав Јевђевић, Јаков Миловић и, посебно, Владимир Гаћиновић.

У овом издању говоримо о Сарајевском атентату. У томе нам помажу наши историчари и књижевници а у другом дијелу емисије слушамо бесједу Митрополита Амфилохија у којој се помињу имена јунака Видовданског тираноубиства.

И друго издању емисије "Први свјетски рат - 100 година касније" којом започињемо борбу против пилећег памћења, против заборава хероја 1914.-1918., посвећено је манифестацији отварања Андрићграда, најмлађег европског града.

У овој емисији слушаћете тонски запис другог чина сценског приказа сарајевског атентата, у коме је представљено суђење Младобосанцима, а у коме су играли прослављени глумци Зоран Цвијановић, Небојша Глоговац, Ненад Јездић.

У првом издању емисије "Први светски рат - 100 година касније" којом започињемо борбу против пилећег памћења, против заборава хероја 1914-1918 посвећена је манифестацији отварања Андрићграда најмлађег европског града.

Слушајте:
- говоре Емира Кустурице, Матије Бећковића и представника руске федерације.
- умјетничке изведбе Хора руске армије, СПД Јединство из Котора као и виолинисте Немање Радуловића.