Записи (292)

Разговор са Божидаром-Божом Кнежевићем ктитором цркве Светог Великомученика Георгија у Чолановом - Ђурђевом долу

Tagged:
25:56 минута (4.46 МБ)

У петак 04. октобра на празник оданија Крстовдана надлежни свештеник жабљачке парохије Миливоје Јововић, хаџи Светомир Шљиванчанин предсједник Црквене општине Жабљак и Александар Вујовић уредник Катихетског програма Радија Светигора са Цетиња, обишли су новосаграђену цркву Светог Великомученика Георгија у Чолановом - Ђурђевом долу на планини Сињајевини.

Са радошћу и гостопримством дочекао их је угледни домаћин и ктитор ове цркве г. Божидар - Божо Кнежевић, који их је упознао са досадашњим радовима и плановима завршетка ове светиње, и разговарао са гостима. Дио разговора преносимо за слушаоце Радија Светигоре.

Најава крстовданског броја "Светигоре"

Tagged:
9:32 минута (1.64 МБ)

Из штампе је изашао нови 228. број часописа Светигора, који за слушаоце нашег радија представља Рајо Војиновић.

Поучавање и узношење

Tagged:
33:51 минута (9.69 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

Дуалистичко раздвајање душе и тела је у двадесет првом веку човечанство довело на праг опасног развоја. Раст виртуелне стварности, хипертрофија информација и мозга као њиховог носиоца, тежња науке да све пропадљиво, па и беланчевине живог организма замени издржљивијим и трајнијим материјалима - све ово прети да доведе у питање саме основе људскости.

Моћ имена

Tagged:
33:39 минута (4.82 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

У Светом писму Старога завета име се поима и тумачи као израз унутарњег стања бића и његовог одражавања на личност носиоца имена.У древној Грчкој име чини продужетак личности. Осим тога, древни Грци су веровали да се у имену налази нека магична сила и да име одређује судбину његовог носиоца.Бог добија имена у складу са Својим дејствима у односу на људе. Свети Оци откривају да је било када у Богу није било имена, и биће када у Њему неће бити никаквог имена. Ове речи указују на то да ниједно име Божије није савечно Богу, да сва имена имају почетак и крај... "

Врсте икона

Tagged:
32:12 минута (4.62 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

"Богомудри Оци уче да је икону потребно посматрати у двема димензијама: једна димензија се тиче иконе коју свети Василије Велики назива природном иконом или рођеном, а друга се односи на такозвану рукотворену икону, икону по обличју.Природна икона је по својој суштини идентична са својим Прототипом (Праузором). Под природном иконом се подразумева Исус Христос јер је Он икона невидљивога Бога, и показује оно што је скривено, то јест Он (Син Божији) као Икона сведочи о Божанству Бога Оца и показује Бога Оца..."

Борба за иконе

Tagged:
34:07 минута (4.89 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

"Почетни дијалог о икони се водио између хришћана и Јудеја, а затим се, појавом иконоборства, проширио и водио између иконопоштовалаца и иконобораца. Иконоборство је за древну Цркву било изазов широких размера. Историја је показала да је борба са иконоборством уствари била борба за православље.Иконопоштоваоци су осуђивали иконоборце за јерес, док су иконоборци себе сматрали носиоцима просвећења, а икопоштоваоце оптуживали за наводни пад у идолопоклонство..."

Слика Бога?

Tagged:
36:15 минута (5.19 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

"У Другој Божијој заповести Господ преко Мојсија заповеда Изабраном народу: „Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој." Истина је да у старини бестелесни и неописиви Бог уопште није сликан. Откада се јавио у телу и поживео са људима, слика се оно што је код Бога видљиво. Неописиви Бог и Господ оваплоћењем описује Себе, слика Себе..."

Канони и слобода

Tagged:
34:04 минута (4.88 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

"Све до појаве авангардне уметности двадесетог века западно сликарство је било одређено централном перспективом. Перспектива на иконама и фрескама је сасвим другачија. Зову је обратна или византијска перспектива. Она је растућа, што се постиже тако што се линије које полазе од посматрача не скупљају у некој замишљеној удаљеној тачки, него се шире, разилазе од посматрача. Човек пред иконом није господар и виртуелни власник света, већ учесник у Божијој творевини..."

Свете слике

Tagged:
29:46 минута (4.27 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга.У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

"Широко је прихваћено мишљење да смо током прошлог века прешли из „цивилизације речи“ у „цивилизацију слике“. И заиста – са свих страна смо засути сликама. Број и интензитет организованих визуелних информација које свакодневно добијамо био би незамислив човеку из прошлости. Може се рећи да је наше време донело неку врсту хиперпродукције и инфлације слика. „Света слика“ човеку двадесет првог може да звучи анахроно, па и невероватно..."

Владика Јован служио у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу

Tagged:
15:29 минута (2.22 МБ)

У четвртак по Усековању 12. септембра 2013. Владика Јован служио је литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење старешине овога светога храма и новорукоположеног презвитера Владе Бранисављевића.

 

Syndicate content