Предавање јеромоаха Макарија сабрата манастира Савина на тему "Јерес иконоборства и тријумфална побједа Православља" које је одржао на Недјељу православља 1. марта 2015. године у Херцег Новом.

У Пету недјељу Васкршњег Поста Свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије који се вјерном народу обратио богонадахнутом бесједом.

У манастиру Савина у Недјељу мироносица свету литургију служио је јеромонах Макарије, намјесник манастира. У препуном храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице који су тога дана посјетили и ходочасници из Пуле предвођени свештеником Гораном Петковићем јеромонах Макарије обратио се вјерном народу богонадахнутом бесједом у којој је, говоривши о најсвјетлијем и најзначајнијем дану, дану Христовог васкрсења, издвојио жене мироносице као примјер чистог срца, неустрашиве љубави и непоколебиве вјере која васкрсава, вјере на коју би сви ми требало да се угледамо и да је по сваку цијену сачувамо како би саваскрсли са нашим Господом и били живи заједно са Њим у вјечном царству Оца, Сина и Светога Духа.

У петак 3. јуна на дан Светог цара Константина и царице Јелене свету литургију у манастиру Савина служили су јеромонах Макарије и свештеник Александар Папић.

Богонадахнутом бесједом обратио се јеромонах Макарије у којој је између осталог рекао: "Мудрост Божија и мудрост овога свијета нису исте. Само благоразумни људи који примају благодат Духа Светог кроз Свете тајне и свете врлине могу да стигну до Царства Небеског".

Бесједа јеромонаха Макарија на Вазнесење Господње - Спасовдан у манастиру Савина.

На празник Свете Тројице свету литургију у манастиру Савина у Херцег Новом служио је јеромонах Макарије. Он се обратио вјерницима богонадахнутом бесједом у којој је између осталог рекао да увијек треба да се трудимо да стичемо у себи оно што је вјечно а да се трудимо да у себи побјеђујемо оно што је трулежно и оно што је пропадљиво. Та вјечна блага која човјек треба да стиче су свете врлине- прије свега љубав а онда и све оне врлине дате у Цркви да човјек може благодаћу Духа Светога да испуњава.

У манастиру Савина на Духовски понедјељак свету литургију служио је јеромонах Макарије. У бесједи којом се обратио присутним вјерницима између осталог рекао је да је увијек и изнад свега Ријеч Господња.

Морамо се придржавати Ријечи Господње. Није довољно испуњавати само онај дио Јеванђеља који нам се свиђа као што раде јеретици; они који су са Христом и који се труде да живе духовним животом настоје да испуне сваку Ријеч Господњу и сваку правду. Благодат Светога Духа нам даје силу да испуњавамо Ријеч Господњу а испуњавајући Ријеч Господњу и заповијести Господње имаћемо мир.

У недељу 26. јуна, прву недјељу по Духовима, свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије.

"Они који иду за Христом не могу да иду другим путем осим пута Голготе којим је прошао и сам Господ Исус Христос. То је једини показатељ да човјек иде путем Годподњим. Он је трновит, страшан и крвав али оног тренутка кад стигнемо на циљ и када се сретнемо са Господом све ове муке престају и улазимо заједно са Њим у Царство Небеско. Историја је показала да кад год смо ишли за Христом и слушали кнеза Лазара, увијек смо крварили и страдали и слава Богу да је тако и да нисмо скренули са тог пута. До дана данашњег пролива се крв и страдамо али и даље идемо за Христом и остављамо завјет нашој дјеци да и она иду за Христом" ријечи су бесједе коју је изрекао јеромонах Макарије на светој литургији коју је служио на празник Видовдан у манастиру Савини.

У недјељу 3. јула у манастиру Савина свету литургију служио је јеромонах Макарије. Обративши се вјерном народу богонадахнутом бесједом нагласио је да је Господ Исус Христос суштински педагог, Онај који Себе даје и Кога ми примамо кроз Свету тајну причешћа. Ову педагогију живота коју нуди вјечни Живот ниједна философија није могла да да човјеку. Зато ми хришћани имамо привилегију да можемо да се учимо на извору живота и да се сам тај извор усели у нас кроз Тијело и Крв Његову.

У трећу недјељу по Духовима у Манастиру Савина је служена Света Литургија којом је началствовао намјесник манастира јеромонах Макарије. Ова Света обитељ је данас имала и велики благослов да дио моштију светог Нектарија егинског Чудотворца, које већ више дана бораве у Митрополији, изнесе вјернима на благослов и поклоњење.

Свети Нектарије егински је у православном свијету и читавој васељени познат као онај који помаже у животним невољама и болестима а нарочито болести рака.

У својој литургијској проповиједи јеромонах Макарије је нагласио да су Правда Христова И правда овога свијета потпуно различите.

На празник Светих апостола Петра и Павла свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије. У пастирској бесједи којом се обратио присутним вјерницима између осталог рекао је да ми долазимо у Цркву која је Тијело Христово да се напајамо Истином, Истином која долази од Духа Светога и даје силу човјеку да буде насљедник Царства Небеског јер Дух Свети надахњује Цркву и надахњује човјека да препозна и прими Истину и позна да је Исус Христос Син Божији. Апостоли су прије свих примили ову Истину и предали је нама до данашњих дана непромењену и свету. Сила коју су апостоли предали својим насљедницима је увијек овдје са нама, у Цркви Христовој. Кад познамо да је Исус Христос Син Божији та ће се сила уселити у наша срца и имаћемо могућност да се боримо са стихијама овога свијета, да издржимо борбу до краја и да као синови Божији наслиједимо Царство Небеско, Царство Оца, Сина и Светога Духа.

У четврту недељу по Духовима слузена је литургија у манастиру Савина којом је началствовао намјесник ове свете обитељи јеромонах Макарије. Пред мноштвом народа из свих крајева свијета јеромонах Макарије се обратио бесједом у којој је нагласио да примајуци Христа у себе кроз Свету тајну причешћа обнављамо лик Божији и подобије у себи. Ово духовно преображење се не догађа по аутоматизму већ тражи од човјека напор воље да хоће да се приближи Христу који му тада даје силу да може духовно да се мијења. Тјелесно преображење је смртно док духовно преображење води у Живот Вјечни у чему нам помаже прије свега Бог а онда и сви свети. Нашу вјеру ћемо видјети по нашим дјелима односно по плодовима које доносимо, а то су мир, радост, дуготрпљење, кротост, уздржање по ријечима св. Апостола Павла.

У недјељу 24.јула у манастиру Савина свету литургију је служио јеромонах Макарије. Он се вјерном народу обратио богонадахнутом бесједом у којој је између осталог рекао да је основни смисао живота сваког човјека који долази на овај свијет спасење и задобијање вјечног живота. Ако то није тако, онда је рођење човјека и живот на овоме свијету највећи бесмисао који постоји. Смисао дакле јесте наслиједити живот вјечни али како доћи до тог циља, како се спасити? Једино у Господу Исусу Христу. Спасење је могуће једино у познању Истине која је сам Господ Исус Христос и сви су позвани да приђу и познају ту Истину. Сви смо позвани на светост и сви смо позвани да будемо свјетлост свему свијету и да свједочимо Христа не само ријечима него и дјелима и цјелокупним својим животом.

У уторак другог августа, на дан када наша света Црква прославља светог пророка Илију, свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије уз саслужење јереја Славка Папића из Београда и јереја Небојше Секулића из Истока код Пећи. Присутним вјерницима се богонадахнутом бесједом обратио јеромонах Макарије и између осталог рекао да ми, када служимо Богу, имамо мир. Када видимо да је у нашој души немир, кад неког мрзимо и мислимо ружно о брату-не служимо Богу. Имајући такву свијест можемо врло лако да разлучимо гдје се налазимо и да ли смо се у животу опредјелили за служење Богу или нисмо.

У седму недјељу по Духовима свету литургију у манастиру Савина служили су јеромонах Макарије и свештеник Славко Папић из Београда. У богонадахутој бесједи којом се обратио вјернима у храму, јеромонах Макарије се нарочито осврнуо на мисао из Лествице светог Јована Лествичника у којој је, како је рекао, садржан сав наш духовни живот, у њој је читаво јеванђеље у малом.

"Који једе овај хлеб који је Тијело моје неће никада огладнети, и онај који пије крв моју неће никада ожеднети" ријечи су Господа нашега Исуса Христа које Он поручује свим народима и свим покољењима на земљи од постанка свијета. Једини је Он под капом небеском који може да нахрани гладну душу човјекову, наша душа ће хранећи се Господом ући у вјечни живот заједно са Њим. Он нас храни и тјелесно али прије свега може да нас нахрани духовно. То је праслика оног вјечног Царства у коме ћемо се заједно са сабором светих једног дана хранити Господом у вјечности. Људски живот није ништа ако се сведе само на земаљску храну и ако се човјек сведе на ниво животиње а данас се то као никада раније догађа. Човјек хоће само оно што је земаљско а плодови тога јесу ратови, убиства, смрт и невоља.

Ко може у овоме свијету, у овој "долини туге" да нахрани гладну и жедну људску душу? Ко може да донесе срећу? Ко може да спасе човјека од смрти? Нико други него Господ наш Исус Христос, Син Божији, који је сишао на земљу да би спасио човјека и да би га присајединио себи, да би човјек вјечно уживао у обећаном благу а то је Царство небеско, гдје обитава сами Бог.

Ово су ријечи пастирске бесједе којом се вјерном народу обратио јеромонах Макарије на светој литургији коју је уз саслужење више свештеника служио у манастиру Савина у недјељу 21. августа. 2016. године.

Храмовна слава манастира Савина код Херцег Новог, Успење Пресвете Богородице, прославља се свечано као и претходних година. Уочи празника одслужено је свеноћно бденије и одржана духовна академија. Светом литургијом на дан славе началствовао је јеромонах Макарије, намјесник манастира, уз саслужење више свештеника.

Он се након читања Јеванђеља обратио вјерном народу у препуном храму богонадахнутом бесједом у којој је између осталог рекао да је Пресвета Дјева, Мати Христа Бога нашега, у своју утробу смјестила Онога који је већи и од овог и од свих свјетова. Она је послије Вазнесења Господњег на небо остала утјеха апостолима и цијелом свијету.

У недељу 4. септембра по новом календару када наша света Црква молитвено прославља светог мученика Агатоника и светог Горазда Чешког, свету литургију у манастиру Савини уз саслужење свештеника Рајка Раића и јеромонаха Јефрема служио је јеромонах Макарије, намесник манастира.

На празник Рождества Пресвете Богородице у манастиру Савина свету литургију служили су јеромонах Макарије и свештеник Живојин Живковић.

У пастирској беседи којом се обратио вернима у храму јеромонах Макарије се осврнуо на речи данашњег Јеванђеља гдје Господ каже „Благо онима који слушају ријеч Божију и држе је". Није довољно само слушати Ријеч, неопходно је и извршавати је јер само онај човек који извршава Ријеч Господњу може осетити живот у себи и да је Царство Божје у нама.

У недељу 9. октобра Свету Литургију у манастиру Савина служили су јеромонах Макарије, јеромонах Лука из манастира Бошњани и свештеник Живојин Живковић.

Вернима се пригодном беседом обратио јеромонах Макарије рекавши да је сваки човек јединствена и непоновљива личност која има слободну вољу. Човек својом вољом која га чини словесним бићем може да изабере да ли хоће или неће љубав, да ли хоће или неће Бога јер Бог је љубав.

Једина револуција која се догодила у историји човечанства је Христово рођење и Његов долазак у овај свет и та револуција траје и трајаће до свршетка века. То је револуција борбе за спасење људске душе као нечег најдрагоценијег на свету, сваки човек је вреднији од свих створених светова, видљивих и невидљивих. Царство небеско од човека тражи да се разапне, да се одвоји од греха, да разбије идоле које носи у својој души. Идол мржње, идол зависти, идол блуда, браколомства, то су грехови који одводе човека далеко од Бога.

"Благо ономе ко се не саблазни о Мене, и благо онима који се не саблазне о Истину" рекао је Господ. Нажалост, грех који је у човеку не да му да види Истину, он ће се пре приклонити лажи него Истини, и шта онда бива са Истином која је сам Христос? Она бива распета на крсту. Ко распиње Господа на крст? Не распиње га ни човек нити ђаво, распиње га љубав према човеку, распиње га људски грех за који он полаже свој живот и то је највећа љубав на овоме свету.

Свако од нас мора да преиспитује да ли пребива у Истини или у лажи, и да кроз покајање сагледавајући сопствене грехе препознајемо Истину која ће нам донети истинску слободу у сусрету са Господом.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу 6. новембра.

Напредјући у духовном животу задобијамо плодове духа, по речима апостола Павла то су мир, радост, дуготрпљење, кротост, уздржање. Морамо се, међутим, чувати опасне замке коју лукави поставља онима који напредују духовно а та замка је завист, љубомора. Како каже свети Максим Исповедник, узалудно је све што човек у свом подвигу чини уколико не стиже до љубави јер Бог је љубав. Ако плод вашег живота није љубав него завист и гнев онда сте промашили циљ и ваш подвиг нема никакву сврху и нема основу у Ономе који даје сврху и основу свему а то је Господ Исус Христос. Проверимо сами себе и своје односе према ближњима, има ли у њима духа кротости, мира, има ли љубави, уздржања, благости - ако нема онда ми не стојимо у истини и промашили смо смисао нашег хришћанског живота, морамо хитно да тражимо одговор, да уздижемо свој ум ка Богу и да се трудимо да стекнемо мир.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на празник светог великомученика Димитрија.

Да би Бог чуо човека, његове молитве и потребе, по светим оцима потребно је имати смирење, смиреноумље. Како каже цар Давид "Бог се противи гордима а смиренима даје благодат". Онај човек који је горд, који нема покајања, не може бити једно са Господом. Морамо се добро загледати у себе, у своје срце и мисли, у своја дела и схватити који дух носимо- да ли дух гордости или смирења. Ако су ваша дела свађа, завист, нетрпељивост према другоме, онда немате духа смирења него гордости. Ако су ваша дела мир и љубав, ако хоћете да опростите, да волите свог брата- то је дух смирења, дух Божији, онда ћете имати мир а заједно са вама имаће га и људи око вас, ваша породица, ваш град, цео свет. Зато обратимо пажњу да наше срце усмеримо ка смирењу, ка Господу, ка љубави, ка Пресветој Богородици да би наше живљење у Цркви донело духовне плодове који ће нам донети мир, а тај мир ће нам бити водич ка вечном царству Оца, Сина и Светога Духа

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу 13. новембра.

У недјељу 20. новембра свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије. Присутним верницима обратио се богонадахнутом пастирском беседом у којој је између осталог рекао: "Ми хришћани смо најпре позвани да изграђујемо у себи лик Христов. Ако не изграђујемо лик Христов у себи неминовно идемо у супротност и у нама се ствара лик звери, оне о којој пише св Јован Богослов у књизи Откровења, која је сушта супротност Христу. Онакви какви смо према ближњима такви смо и према Богу, сваки човек је створен према лику и обличју Божијем.

Бесједа јеромонаха Макарија у 23. недјељу по Духовима са свете Литургије коју је служио у манастиру Савина.

"Да би човек који је пао и отпао од Бога могао да се приближи светости неопходна му је помоћ јер човек сам не може бити свет. Данас се сећамо чудесног догађаја када је Пресвета Богородица као девојчица доведена у храм да се посвети Богу и од тог тренутка и човек добија прилику да уђе у ту светост на коју је призван. Ми се данас нажалост више клањамо идолима него живом Богу и то идолу богатства, идолу сујете, идолу материје, човек размишља само умом овога света и то доноси само смрт. Једини Господ Исус Христос доноси васкрсење, Он је једини победио смрт и једино са Њим, са Пресветом Богородицом и у заједници са свима светима имамо васкрсење и живот."

Ово је део празничне беседе којом се вернима обратио јеромонах Макарије на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на празник Ваведења Пресвете Богородице.

Предавање јермонаха Макарија сабрата манастира Савина у Херцег Новом на тему "Духовно и биолошко срце по учењу Светих отаца" које је одржао 9. децембра 2016. године у организацији Херцег Новских парохија: Црквене општине Топаљске и Црквене општине "Стари град", у резиденцији Љубибратића на Топлој (црква Св. Николе).

Ако човек жели да живи духовним животом потребне су две ствари- да исповедајући своје грехе и кајући се за њих стиче смирење и смиреноумље и ствара у себи мисао колико је немоћан без Бога. Друга је да сећајући се оних свакодневних такозваних малих, ситних грехова и размишљајући о њима човек стиче у себи и приноси Богу једно стање душе које се зове покајничко расположење. То је дар благодати Духа Светога јер човек не може ништа сам од себе чинити али је неопходно да има то покајничко расположење и пре свега да стиче смирење без кога није могуће угодити Богу.

Ово су речи пастирске беседе којује изрекао јеромонах Макарије на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на празник Детињци у недељу 18. децембра 2016. године.

Бесједа коју је изговорио јеромонах Макарије на литургији коју је служио у манастиру Савина на празник Светог Николаја 19. децембра 2016. године.

Намјесник манастира Савина, јеромонах Макарије, одржао је дана 11. 12. 2016. године, предавање у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици на тему: „Духовно расуђивање о непрестаној молитви".

Овај догађај је организован од стране братства Саборног храма Христовог Васкрсења, и представља једно у низу предавањâ која ће бити организована у склопу циклуса предавањâ у току Божићног поста.

Посјета јеромонаха Макарија изазвала је завидно интересовање грађана главног града, што је и резултирало великом посјећеношћу овог догађаја.

Припремајући се за велики празник Христовог Рођења сваки хришћанин треба да размишља како најбоље угодити Богу. Црква нам у томе помаже све више како се празник приближава па тако данас прослављамо праоце Аврама Исака и Јакова и остале старозаветне праведнике такодје и Сару зену Аврама који су се удостојили да угосте и саму Свету Тројицу јер су се до те мере усавршили у врлини гостољубља. Прослављамо и светог оца Спиридона чудотворца који је био образац смирења, врлине која Је темељ насе духовности јер је у тој врлини смештен сами Господ који силази у овај свет. Такође празнујемо Материце, празник свих мајки које су икона породице и које носе велику одговорност да ли цемо сутра имати добре лекаре, професоре, пекаре... Све оне треба данас да стану пред икону Богородице и затраже помоћ и опростај својих грехова и да усмере свој поглед ка руци Богородице на икони која указује свима да гледају ка Сину Њеном Господу нашем Исусу Христу, који је донео спасење овом свету. Ово jе део пастирске беседе коју је изговорио јеромонах Макарије на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у Недјељу праотаца, на празник Материце.

Путеви промисла Божијег су дубоки, дубљи од сваке људске мисли и свега видљивог и невидљивог. Бог у свом промислу чини чудеса, ствара и животвори, човеку није могуће да уђе у те најдубље тајне Божије него му Бог даје онолико колико му је потребно за спасење. Бог најчешће гледа оне мале које је свет одбацио али који у свом срцу чувају чисту и чврсту веру. Читајући данашње Јеванђеље сећамо се Моавке Руте чија је љубав и верност донела велике плодове. Као што је Рута била верна својој свекрви и била пуна љубави према њој тако и ми треба да имамо љубав и верност према Богу и Бог нас никада неће заборавити. Он гледа на нас и кад смо у невољи, кад нам је тешко, кад нам се чини да падамо у очајање и да смо немоћни, гледа нас и неће нас оставити ако ми њега не оставимо, ако му останемо верни.Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у Недјељу Светих Отаца, 1. јануара 2017. године.

Свети Јован претеча Господњи призива све народе и сва покољења људска да принесу род достојан покајања. Онај ко не доноси плод покајања неће бити у стању ни да сагледа тајну спасења као ни тајну Богојављења које данас прослављамо. Бог се јавља као Света Тројица и објављује себе као спаситеља света. Ову тајну познаће они који буду примили у срце своје Христа кроз тајну покајања.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на Богојављење.

У недјељу по Богојављењу свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије. Вјерном народу обратио се богонадахнутом пастирском бесједом у којој је између осталог рекао следеће: "Прослављајући велики празник Богојављења треба да размишљамо о ријечима Господњим које нам указују на Христа који је Син љубљени, спаситељ свијета, глава Цркве, Онај на кога треба да се угледамо, кога треба да слушамо и који ће нам донијети спасење и вјечни живот.

На дан Светог Саве који се свечано прославља у нашој помесној православној цркви свечано је било и у манастиру Савина. Након литије у којој је древни крст Светог Саве који се чува у манастирској ризници пренет у цркву Светог Саве на Савинској дубрави служена је света литургија којом је началствовао јеромонах Макарије уз саслужење више свештеника. Он се обратио верном народу пастирском беседом у којој је између осталог рекао:

У недељу о митару и фарисеју свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије. У пастирској беседи којом се обратио присутним верницима између осталог рекао је: "У овој краткој јеванђелској причи о царинику и фарисеју коју данас читамо садржано је сво наше духовно стање и ту можемо да видимо где се налазимо - јесмо ли на путу Истине или на путу лажи; јесмо ли на путу Живота или смо на путу смрти. Ово јеванђеље је јеванђеље о гордости и о смирењу. Да ли смо ми они који као фарисеји оправдавамо себе и мислимо да смо бољи и другачији од других људи, да ли смо лажни хришћани који попут овог фарисеја испуњавамо само спољашње обавезе или мислимо и на унутарње стање, где је срце, шта срце мисли, јер оно што срце мисли, што човек најдубље осећа- тамо тежи његово биће."

На дан када прослављамо Света Три Јерарха свету литургију у манастиру Савина служио је јеромонах Макарије. Обративши се вјерном народу богонадахнутом беседом он је између осталог рекао: "Припремајући се за часни и велики пост у припремним недељама слушамо делове Светог Јеванђеља који нам дају обрасце каква треба да буде душа свакога хришћанина који хоће да наследи Царство Небеско. У данашњем јеванђељу о блудном Сину нам се даје образац да познамо када почиње нас духовни зивот на који смо призвани. Човек све док не дође у то познање не може видети ни делати ниста духовно. Тај тренутак познања је спознаја да се човек удаљио од свога Оца небеског и да као овај блудни јеванђелски син хоце да се врати Оцу. Први корак је покајање и то је стање које је трајно, јер човек који зиви и заједничари са Богом не мозе у једном тренутку да се каје а у другом да буде дрзак. Врхунац заједничарења је у светој тајни причешћа којим се оживљуљу наше душе Живим Богом."

Једино што је постојано и истинито у овом свету су обећања, заповести и реч Господња. Бог своја обећања и заповести увек испуњава и никада не касни. Кроз историју је много пута показивано да је Бог Истина, међутим човек мали какав јесте немајући довољно вере обично не може да дочека да Бог испуни своје обећање. Давид псалмопојац каже: "Ко се узда у Господа неће се постидети" - ове речи испуниће човек који има вере да сачека вољу Господњу и време када ће се Господ јавити и објавити човеку.

Ово је део пастирске беседе којом се јеромонах Макарије обратио верном народу на светој литургији коју је служио на празник Сретења Господњег у манастиру Савина.

Човек је у моменту стварања добио непроцењив дар- слободу, да би своју словесност и своје биће могао управо том слободом да одреди и да смисао и циљ свог постојања пронађе у словесном односу љубави првенствено са Господом Исусом Христом. Све док је први човек у Едемском врту ту од Бога дату му слободу и своју словесност приклањао ка своме Створитељу и док год је слушао прву заповест коју је добио, он је имао словесан однос са Богом и та нит га је држала да не падне у грех. Оног тренутка кад се човек поколебао и ту своју слободу да изабира Бога употребио на погрешан начин та слобода постаје проклетство за њега јер погрешно употребљена слобода не доноси живот већ доноси смрт.

Ово је део пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у Месопусну недељу.

"Тамо где је благо наше тамо ће бити и срце наше". Где се налази наше срце? Јесмо ли истински приклонили вољу Господу Исусу Христу? Јесмо ли се предали Њему који нам даје живот и истинску радост, или пак страстима људским и нашим сопственим жељама које нас воде путевима смрти и пропасти? Гледајући очима вере ка Васкрсењу и гледајући ка вечном Царству спремамо се да уђемо у Велики и часни пост, у ту пустињу нашег унутрашњег бића где ћемо преиспитивати себе и своју вољу- где се ми налазимо и где тежимо. Заронимо сада дубоко у своје срце и потражимо Онога који нас чека, који нас љуби и који нам даје мир који нико у овом свету не може да нам да.

Ово је део пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу Сиропусну, пред почетак Великог поста.

У манастирској цркви Успења Пресвете Богородице одслужено је велико повечерје са читањем Канона светог Андреја критског након чега се вернима обратио јеромонах Макарије и у својој беседи између осталог рекао да човек у свој ум и у своје биће не сме да пушта и да дозвољава да улазе било какве мисли без икаквог одабира. Човек је словесно биће, од Бога му је дат ум и он мора да расуђује која мисао долази од стране Бога а која од стране пале људске природе, односно од онога који је отпао од Бога. Бог је љубав и Он не кажњава човека већ га васпитава као што родитељ васпитава децу. Он утиче на човека да се човек одврати од злих мисли јер на зле мисли настављају се зла дела, Бог га условно речено васпитно кажњава како би га вратио себи. Уколико човек својом слободном вољом одлучи да не жели да се приклони Божијој вољи Бог га пусти да ради по страстима својим како он хоће.

Бог је створио човека према "своме лику и своме подобију". Оног тренутка када је човек своју вољу приклонио ономе који је измислио зло и грех, прекинуо је нит са Богом и од тог тренутка он не може да исправи тај лик који носи у себи све док се не јави Син Божији, уздигне његову палу природу и опет му врати лик Божији који му следује.

Да би човек могао да живи на исправан начин мора прво правилно да верује. Зато у ову недељу прослављамо победу над јереси иконоборства која означава победу над свим јересима и то је круна борбе коју је Црква водила кроз све своје саборе од четвртог века. То је победа у борби у којој су оци Цркве страдали и крв проливали да би нам оставили у предање како може и како треба да се сачува лик Божији у човеку, како човек исправно да верује и како исправно да живи.

"Блажени су чисти срцем јер ће Бога видети". Човек сам од себе не може ништа да чини. Једини који може очистити срце човеково од свакога греха, страсти и прљавштине је Господ Исус Христос. Свети оци су разрађујући ову дубоку мисао која води до Царства небеског оставили бројне списе. Један од таквих отаца је и свети Григорије Палама, архиепископ солунски, велики светитељ и подвижник којег Бог у време дубоке духовне кризе поставља као великог светилника и то не само у времену у коме је живео. Та светлост је иста она божанска Светлост која силази на земљу, која се преображава на Тавору, која води у Царство небеско.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у другу недељу Великог поста.

"Крст носити нама је суђено", речи су оптинског старца Јосифа са почетка прошлог века. Господ нам даје крст да га носимо и њега треба изнети до краја живота са радошћу гледајући на Васкрсење и гледајући Христа. Носећи свој крст служимо пре свега Богу, служимо ближњима и учествујемо у Љубави Господњој. Носећи свој крст одричемо се себе, своје пале природе, своје воље јер "Ко се не одрекне себе не може ићи за мном." Пала природа увег гледа споља, гледа у погрешном смеру а Христос нас упућује да гледамо у унутрашњост сопственог бића и да ту нађемо Царство Божије.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у Крстопоклону недељу.

"Ко је овај што чини да глуви чују, да хроми ходе и да слепи гледају?" речи су Јеванђеља записане као речи вечног живота људском роду. Ове речи одзвањају кроз векове, понављају се у сваком покољењу и свако покољење поставља себи ово исто питање. Они који верују знају да је то Господ Исус Христос и да је Он једини Бог и једини Спаситељ овог света. Неки иду за Христом јер су радознали, желе да виде шта се дешава али у срцу немају љубави, не виде Христа као Бога јер не желе да се промене, не желе да оставе грех. То су исти они који су у Велики Петак викали "распни га" и то је резултат њихове вере.

Предавање јеромонаха Макарија намјесника манастира Савина на тему "Духовна лествица словесног успона на небо" које је одржао на Средопосну недјељу, четврту недјељу Великог Часног поста, посвећену Светом Јовану Лествичнику, у манастиру Подмаине у Будви.

Многи људи живе у заблуди да су праведни пред Богом и сматрајуци да немају греха не могу да превазиђу свој егоизам, у тој својој заблуди они не желе да приђу Господу и да се исцеле. Они су попут овог фарисеја о коме слушамо у данашњем Јеванђељу који је позвао Господа у свој дом не да би нахранио срце и душу већ да би нахранио сопствену сујету. Жени грешници и блудници која долази са покајањем и смирењем и која пере ноге Спаситељу сузама проливеним због својих грехова Господ опрашта и говори да иде у миру јер је велику веру и љубав имала.

Господ је створио овај свет из љубави, удахнуо му је дах живота да би се радовао својој творевини и да би човек, круна стварања, могао да се радује Њему- своме Творцу. Човек преступа и прекида везу између њега и Бога и од тог тренутка постаје смртан, једино Господ може да га спасе од смрти. Господ се оваплотио од Пресвете Дјеве Богородице и постао је човек, Он силази са места величанства славе Његове само из једног разлога а то је љубав. Он жели да покаже човеку какав треба да буде, како да се смири и да постане као Он- савршен као што је и он савршен. Смисао сваког Божијег покрета у овом свету је да призове човека у ту љубав, у царство Оца, Сина и Светога Духа.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на Цвети.

Бесједу намјесника Манастира Савине јеромонаха Макарија, 12. априла 2017. године,  на Велику Сриједу током службе Свете тајне јелеосвећења.

"Велики је Бог наш и велика је сила Његова и познању Његовом нема краја", поје велики псалмопојац Давид а мудри цар Соломон још каже да постоје путеви у животу сваког човека који се чине правим, исправним и истинитим али они воде на дно пакла. Нема већег промашаја у животу него доћи на дно пакла где је одсуство Божије и где нема топлоте ни светлости. Човек слушајући своју мисао и мислећи о себи као о праведном силази у дно пакла, многи су се водећи се својом мишљу показали као највећи богоборци а у исто време дубоко веровали да Богу службу чине. Онај који не познаје Бога лута водећи се својим мислима и оне га одводе све даље од Њега. Неопходно је истинско покајање и сусрет са Богом да би се човек избавио из ропства ада и да би се удостојио Царства Небеског.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у Томину недељу.

"Вера је основа свега и потврда ствари невидљивих", речи су светог апостола Павла. И заиста, вера је оно што покреће човека да живи, што га води ка Богу, ка спасењу и Царству Небеском.

Није свака вера- права вера. Неки верују у лажне богове, у идоле којима се клањају- идол богатства и новца, идол власти, идол страсти које их савладавају, којима добровољно робују и којима се напајају уместо да се клањају живоме Богу који доноси радост и мир у срцу. Апостол Павле нам говори о правој вери којом прелазимо море овога живота и њом долазимо у вечно коначиште Царства Небеског у коме царује Истина - Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу Мироносица.

Имајући наду и ходећи кроз овај живот вером и надом у нама полако почиње да се усађује једно савршенство, оно што је свето а то је Љубав, то је сам Господ Бог наш. Сам Господ Исус Христос је Љубав, Он се усељава у човека и човек постаје Бог по благодати, постаје свет као што је и Бог свет. Господ сваком човеку чини ту милост и помаже му да устане из блата греха, да се сопственом вољом приклања Богу и онда ће га Бог исцелити као што је исцелио раслабљеног поред бање Витезде којег се сећамо на данашњи дан.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу Раслабљеног.

"Ко је жедан нека дође к мени и пије " поручује Господ Исус Христос свим народима и свим покољењима у овоме свету и веку. Господ призива човека са љубављу и са болом да се код Њега нахрани вечном и непролазном храном створеном управо за њега који је круна све творевине Божије. Бог се оваплотио и постао и Сам човек, у Господу Исусу Христу се објединила људска и божанска природа и човеку је дата могућност да се и он обожи и постане бог по благодати. Неопходно је да се човек дотакне Бога и да оживи, човеку није могуће да живи без Бога, човек не може бити срећан док се не дотакне Бога живога.  У тренутку кад се дотакне Бога и Бог њега, човек се буди за живот вечни.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на празник Силаска Светог Духа на апостоле.

Блажени су они који крст свој животни понесу са кротошћу и изнесу до краја свога живота. То су они који истински верују и којих се дотакла благодат Божија и прст Господњи и он сам постаје светлост и истина као што је Светлост и Истина сам Господ Исус Христос. Велики светитељ и чудотворац Божији свети Нектарије Егински је у свом животу носио тај тешки крст-крст клевете и то од своје браће која су у цркви и то је нешто најстрашније што може да се догоди. Он је тај свој крст носио ћутке знајући да има Неко ко види и зна истину, тај свој крст је изнео до самога краја и Господ га је после упокојења прославио чудом. Господ кога је целог свог живота носио у срцу је из његових светих моштију проговорио и његови противници нису имали више шта да кажу.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у другу недељу по Духовима, на дан кад је у манастиру био изложен део моштију светог Нектарија Егинског на поклоњење вернима.

Сви смо, без изузетка, призвани на светост, поручује нам свети апостол Павле. Хришћани који верују у Истинитог Бога призвани су да буду светлост свету и да буду свети и да као такви светле осталима- онима који још увек нису дошли у познање Истине; да им осветљавају пут сопственим примером, пре свега својим животом како би и они у своме срцу угледали Истинитог  Бога и поклонили му се.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија изговорене на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у трећи недељу по Духовима.

Свети апостол Павле своје посланице не упућује само јеврејском народу у оно време већ их пише за сва времена и свим народима, свима који поверују да је Господ Исус Христос Син Божји. Он каже: "Човек се не може оправдати само делима закона". Човек је састављен из душе и тела и потребно је да Богу посвети читаво своје биће. Онај човек који не види како да посвети Богу све своје биће и који не зна на који начин да служи Богу, он  покушава да се оправда делима закона формално испуњавајући заповести из Јеванђеља. Смисао живота је сједињење са Христом, када се сјединимо са Христом онда ћемо испунити сваки закон и сваку цртицу из закона.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у пету недељу по Духовима.

Предавање јеромонаха Макарија на тему "Молитва и духовно руковођење" које је одржао 2. јула 2017. године у манастиру Подмаине у Будви.

Свети апостоли су били обични рибари док се нису сусрели са Господом али оног часа када су срели Господа и пошли за Њим Господ их је преобразио и више нису били само обични рибари. Господ Исус Христос је Онај који преображава овај свет и сваког човека, у сусрету са Њим душа се буди за живот вечни и за Царство небеско. Све док човек у свом срцу, у свом бићу не сретне Господа он је обични рибар, обични човек који живи на овоме свету онако како је по природи дато, али оног тренутка кад се сусретне са Господом он постаје апостол Христов и сведочи да је Исус Христос Син Божји.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на дан када прослављамо Свете апостоле Петра.

Срце је центар људског бића. То говоре старозаветни мудраци надахнути Духом Божијим, а ту исту мисао понављају и апостоли у својим проповедима и пишући свето Јеванђеље. Срце је место где обитава Бог, где се сусрећу Бог и човек, место одакле излазе и добре и зле мисли. "Уста говоре од сувишка срца" каже нам свето Јеванђеље, онај који говори зло не може да се осећа добро јер говорећи зло он заправо само пројављује ад који носи у свом срцу.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у седму недељу по Духовима.

Првог августа по новом календару, на дан када се у Руској Православној Цркви молитвено прославља сећање на великог баћушку Светог Серафима Саровског, манастир Савина у Херцег Новом добио је на поклон његову икону. Икона је дар директора руске компаније Лазуре, господина Игора Калајде и његове супруге Татјане у знак пријатељства и културне повезаности руског народа са манастиром Савина и српским живљем у Боки Которској. Икона је рад руских мајстора иконописаца и специјално за манастир Савина искована у Софрину. Предаја иконе је је пропраћена звоњавом манастирских звона и дочеком од стране намесника манастира јеромонаха Макарија са свештенством и верницима.

Сваки човек на овоме свету је противник Божији док се не сусретне у своме срцу са Богом. Грех је тај који раздваја човека од Бога и нико не може дати човеку лек против греха осим Господа Исуса Христа. Апостол Павле који је био гонитељ хришћана пре сусрета са Господом управо сведочи о овоме у својим посланицама. Он још говори да се човек неће спасити испуњавајући закон само споља уколико не обрати пажњу да се сусретне са Оним који је давалац закона и који може дати човеку вечни живот и Царство Небеско.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у девету недељу по Духовима.

"Устаните и не бојте се" говори Господ Исус Христос својим ученицима и ове речи упућује свим народима и свим покољењима. Сваки човек је призван да устане из овог греховног блата и да приђе Богу јер једино Бог има лек који нема нико други на свету- лек од смрти. Зато нас Он све позива да се заједно са апостолима попнемо на гору Тавор и угледамо светлост која је сам Господ Исус Христос. Та светлост светли у тами овога света и сваки човек који иде и следи ту светлост, који хода за Господом Исусом Христом, тај још у овом животу хода Царством Небеским.

Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина на празник Преображења Господњег.

Манастир Савина у Херцег Новом прославиће вечерас и сјутра славу - празник Успења Пресвете Богородице.

Свечаност почиње вечерас празничним бденијем и свечаном академијом.

За Радио Светигору догађај најављује намјесник манастира Савина, отац Макарије.

Предавање јермонаха Макарија сабрата манастира Савина у Херцег Новом на тему "Живот у Духу Светоме по Светом Симеону Новом Богослову“ које је одржао у оквиру трећих "Покровских свечаности“ у Крушевачком позоришту.