Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.

На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

У оквиру „Дана словенске писмености и културе", које организује Црногорско-руски културни центар - Никшић, одржана је, на празник Светих Кирила и Методија, у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта, промоција књиге „Савински буквар".

„Савински буквар", чији приређивачи су: др Горан Комар, проф. др Јелица Стојановић и проф. Весна Андрић, изашао је из штампе прошле године у издању Удружења „Ћирилица" из Требиња. Књига, која је описменила народ у овим крајевима, штампана је у Русији, а у манастир Савина стигла је у првој половини 18. вијека, па је природно да буде представљена у оквиру празника који слави писменост и културу", напоменула је у уводној ријечи др Весна Вукићевић у име Црногорско-руског културног центра - Никшић.

Бесједа Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија изговорена током Свете Архијерејске Литургије коју је, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, на празник Свете мученице Гликерије и Пећке иконе Пресвете Богородице, у петак 26. маја 2017, служио у Пећкој Патријаршији.

Повест ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је по предању сликао Свети апостол и јеванђелист Лука, у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, ту је боравила у храму Мајке Божје све до 898. када је послата у Херсон, на Крим.

Њу је тамо дочекао сам руски кнез Свети Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа. Око 989. икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју. Њу је од цариградског патријарха добио на благослов Св. Сава Српски, када се хиротонисао и донео је у Србију.

По преносу патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком.

Своју храмовну славу, Вазнесење Господње прославио је у четвртак 25. маја 2017, манастир Милешева.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије милешевске. Појало је сестринство манастира.

Након Литургије литија са  Часним крстом и молитвом за овај свети храм и његову обитељ, за присутне вјернике и свеколики род српски кренула је око храма, заустављајући се на неколико мјеста како би се читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу.

Светом заупокојеном литургијом са поменом Књазу Данилу Петровићу, војводи Мирку Петровићу и њиховим војницима, у Цетињском манастиру данас је обиљежена годишњица битке на Граховцу, која се одиграла на Спасовдан 1858. године.

Уз присуство и молитвено учешће Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, Светом службом је началствовао ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић, коме је саслуживало цетињско свештенство.

Прослављена слава вазнесењског храма у Подгорици. Светом Литургијом началствовао је старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј - ставрофор Драган Митровић, уз саслужење протојерејâ : Далибора Милаковића, Предрага Шћепановића, Миладина Кнежевића, Николе Пејовића, Бранка Вујачића, као и протођакона Владимира Јарамаза.

У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

Упркос чињеници да је радни дан, Подгоричани су на празник Светог Кирила и Методија испунили већину градских храмова.

У прилогу послушајте бесједе свештеника Драгана Станишића и Далибора Милаковића изговорене овом приликом.

Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Кирил служио је 24. маја 2017. године у цркви Светог Кирила и Методија у Јајинцима. У својој беседи, на крају Литургије, говорио је о комуникацији, бинарном коду, употреби интернета, о словима и Словенима, изразу "искон" и о значају Свете Браће, закључујући да су Света Браћа, папиним одобрењем словенског језика за богослужење, побили тројезичну јерес и, као законом индукције, пронели тај благослов и на све остале језике. Забележио Марко Маленчић.

Предсједник НВО "Ћирилица" Матија Милачић говорио је за наше слушаоце поводом Дана словенске писмености и културе и празника Светих Кирила и Методија о положају изворног црногорског и свесловенског писма, активностима његове организације и на друге сродне теме.