Коментар (6)

Протојереј Јован Пламенац премијеру Милу Ђукановићу: Одбранити Црну Гору од Вас и таквих – свети је чин

Јован3Г. Ђукановићу, што сте Ви и Ваши то славили ових дана?

Десет година обнове независности Црне Горе!?

Па, то већ и дјеца виде да Црна Гора не само да није независна држава, него је срамно зависна од мрачних сила Запада, од оних сила које дехристијанизују Европу. А дехристијанизација Европе одвија се под строгим надзором САД, чија власт је у власти обоготвореног капитала.

Ви сте, г. Ђукановићу, синоним црногорске власти већ четврт вијека, а у Црној Гори политички живот функционише по формули: режим = држава. Из тог неприродног односа Ви и Ваши црпите право да свакога ко није сагласан са дјелима црногорског владајућег естаблишмента, „мртво ладно“, прогласите противником независности Црне Горе, чак и непријатељем Црне Горе.

Ово пишем као неко ко је свим својим бићем противан неким Вашим дјелима (= дјелима црногорске власти). Рећи ћу и којим, и које су им посљедице.

Вељко Ђурић Мишина: Шта је спорно у интервјуу епископа славонског Јована?

Проф. др Вељко Ђурић МишинаИнтервју новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, објављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао је бројне коментаре и реакције на разним Интернет сајтовима и у недељникуПечат као ретко који текст који се односио на новију прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако је устврдити да ниједан од коментатора није историчар по струци и да су најдуже коментаре написали двојица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и један психолог (Александар Аксентијевић из Велике Британије)! И Србољуб Живановић (из Велике Британије), који такође припада медицинским наукама, имао је „запажене" видео коментаре док се, кад је реч о писаној форми, једном крио иза фамозне Међународне комисије за истину о Јасеновцу, и имао подужи интервју у Печату (од 18. септембра 2015)! Посебно место својим коментарима имају новинар Борис Алексић, који је завршио студије правних наука, и Драган Милашиновић, технолог по образовању.

Осврт Митрополита Амфилохија на његово неучествовање на конференцији у Дубровнику

2:18 минута (407.59 КБ)

У осврту на спекулације да је, мотивисано најавом дубровачких власти да ће спријечити одржавање скупштине ако јој он буде присуствовао, Митрополит Амфилохије се поново позвао на „Примјере чојства и јунаштва“, Марка Миљанова, наводећи да на овај догађај треба „реаговати ћутањем“. Митрополит сматра да су неке тамошње инстанце инструисане да дјелују против њега, али да га то неће спријечити да посјећује Дубровник у радости, као и до сада.

Свештеник Јован Пламенац о актуелном прогону Румијске цркве, „Дан“, Савиндан 2011.

16:11 минута (2.78 МБ)

Страдање и сјај Румијске цркве

Мухамеданаца и римокатолика нема више у румијској Тројчинданској литији не због цркве на Румији, него због страха од власти.

Клетва је добронамјерна опомена, плод љубави, а проклетство доноси учињено зло дјело.

Црногорска власт не би могла да учини већу услугу Митрополији Црногорско-приморској него да поруши Румијску цркву и пошаље Митрополита Амфилохија на робију.

Улога сервилних новинара и интелектуалаца у насртају црногорске власти на Румијску цркву и Митрополита Амфилохија.

Мало о „другом крају батине“.

О имену НАТО-акције против Срба и Савезне Републике Југославије 1999. године и појму «Милосрдног анђела»

Одговорност према истини - библијској икони Онога који јесте Пут, Истина и Живот (Јован 14:6) - чини да се често позивамо на Светог Јована Богослова и његово свједочанство о «истини која ће нас ослободити» (Јован 8:32). Та истина је у Откривењу приказана као двосјекли мач који излази из уста Христових (Откривење 1:16), и тај приказ је посљедично примјењиван врло често у односу према оружју. Етика кориштења оружја, ратовања, код Срба је сажета у ријечима Марка Миљанова, проистеклим из црквено-народног опита и предања: «Јунаштво је чувати себе од другога а чојство је чувати другога од себе», што је, узгред буди речено, мото ветерана 63. падобранске бригаде.

"Златни компас"

4:02 минута (712.8 КБ)

Свјетска премијера филма "Златни компас" заказана је за петак 7. децембра. Овај филм је заснован на истоименој књизи, првој из антихришћанске трилогије "Његова мрачна грађа" британског аутора, атеисте, Филипа Пулмана. „У својим дјелима покушавам да поткопам темеље хришћанског вјеровања. (...) Моје књиге говоре о убијању Бога“, каже Пулман. Аутор текста: Александар Орладић.

Syndicate content