О љепоти слова Ћириловог кроз Савински буквар

У оквиру „Дана словенске писмености и културе", које организује Црногорско-руски културни центар - Никшић, одржана је, на празник Светих Кирила и Методија, у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта, промоција књиге „Савински буквар".

„Савински буквар", чији приређивачи су: др Горан Комар, проф. др Јелица Стојановић и проф. Весна Андрић, изашао је из штампе прошле године у издању Удружења „Ћирилица" из Требиња. Књига, која је описменила народ у овим крајевима, штампана је у Русији, а у манастир Савина стигла је у првој половини 18. вијека, па је природно да буде представљена у оквиру празника који слави писменост и културу", напоменула је у уводној ријечи др Весна Вукићевић у име Црногорско-руског културног центра - Никшић.

Удружење „Ћирилица" из Требиња основано је 2015. и окупља око 200 чланова, свих професија. Једино мјерило да неко буде члан овог Удружења јесте да воли српско писмо ћирилицу, казала је проф. Весна Андрић, предсједник, додајући да организују предавања, изложбе и излагања еминентних стручњака на ову тему, а циљна група су им основци којима у школама објашњавају зашто је значајно да користе српску ћирилицу у свим областима живота.

Савински буквар", према ријечима проф. др Јелице Стојановић, штампан је крајем 17. вијека (1692.) у „саизвору наше словесности, у православној Русији". Послови око штампања завршени су око 1694. када је издато сто шест примјерака овог буквара, од којих је сачувано двадесетак. На српске просторе донесен је примјерак Буквара у првој половини 18. вијека.

„Савински буквар, буквар руске редакције, веома рано долази до најјужнијих српских простора, говорећи о живим везама са Русијом, државним, просвјетним и црквеним. Према свему што садржи, Савински буквар представља посебну карику за повезивање и сагледавање српске писмености, њене црквено-просвјетне и културне димензије, веза, говори о значају који је буквар имао и носио", нагласила је др Јелица Стојановић.