Упркос чињеници да је радни дан, Подгоричани су на празник Светог Кирила и Методија испунили већину градских храмова.

У прилогу послушајте бесједе свештеника Драгана Станишића и Далибора Милаковића изговорене овом приликом.

Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Кирил служио је 24. маја 2017. године у цркви Светог Кирила и Методија у Јајинцима. У својој беседи, на крају Литургије, говорио је о комуникацији, бинарном коду, употреби интернета, о словима и Словенима, изразу "искон" и о значају Свете Браће, закључујући да су Света Браћа, папиним одобрењем словенског језика за богослужење, побили тројезичну јерес и, као законом индукције, пронели тај благослов и на све остале језике. Забележио Марко Маленчић.

Предсједник НВО "Ћирилица" Матија Милачић говорио је за наше слушаоце поводом Дана словенске писмености и културе и празника Светих Кирила и Методија о положају изворног црногорског и свесловенског писма, активностима његове организације и на друге сродне теме.

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре.

У селу Шљеме у Бањанима код Никшића братство Копривица подиже храм посвећен Светом Николају Мирликијском, Небеском заштитнику овог знаменитог братства. На празник Преноса моштију Светог Николаја, у понедјељак 22. маја, светом Литургијом и ломљењем славског колача, прослављена је храмовна слава ове светиње. О прослави храмовне славе и радовима на изградњи цркве, којој предстоји освећење, чућете из разговора који је са Маринком Копривицом, предсједником Одбора за изградњу цркве, водила Сенка Чоловић Шумић.

У понедељак 22. маја 2017. у цркви Светог Николе у Старом Бару свечано је прослављен празник Преноса моштију Светог оца Николе. Свету Литургију служио је протопрезвитер Слободан Зековић, архијерејски протопрезвитер барски, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Радомана Мијајловића, презвитера Младена Томовића, презвитера Александра Орландића и великог броја вјерних, а за пјевницом су била дјеца полазници вјеронауке. Након литије која је опходила храм и благосиљања славских колача, о. Слободан је поздравио сабране, честитао славу презвитеру Николи Радовићу, старјешини цркве Светог Николе, братству и вјернима овога храма, као и свима који су се сабрали да прославе име Божије и његовог угодника Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.

Трибина Удружења књижевника Црне Горе Ријеч четвртком, 18. маја ове године била је посвећена пјеснику Плаве гробнице, Милутину Бојићу, поводом 125 година од његовог рођења и 100 година од његовог упокојења.

У сусрет прослављању празника словенских Просветитеља, Св. Ћирила и Методија, клуб мотоциклиста „Ноћни вукови“, огранак Србије, Црне Горе и републике српске организовао је Пут ћирилице. На овај неуобичајен пут, чланови „Ноћних вукова“ кренули су из манастира Милешеве. У понедељак 22. маја молебан пред полазак на Богом благословен пут, у Световазнесењском храму, служили су протојереј ставрофор Марко Папић, старешина храма Васкрсења Христовог у Новом Прибоју и протојереј Бранислав Стојановић, секретар Епархије милешевске. Отац Марко је на крају молепствија одржао „Слово о светој ћирилици“.

Чланови мото клуба „Ноћни вукови“ поклонили су се и целивали руку Св. Саве, обишли манастирску ризницу и били гости Радија Милешеве.

Године 1087, при грчком цару Алексију Комнену, и при цариградском патријарху Николи Граматику, би најезда Измаиљћана на грчке покрајине. Почевши од Херсона ови непријатељи крста Христова покорише хришћанске земље све до Антиохије и до Јерусалима; притом мачем и огњем опустошише све градове и села и цркве и манастире, а што преостаде људи, жена и деце, то одведоше у ропство. Тада би опустошен и град Мире у Ликијској покрајини (у Малој Азији), у коме почиваху чесне мошти светитеља Христовог Николаја. А то се догоди по попуштењу Божјем, због грехова наших којима разгневљујемо Господа веома и дуготрпељивост Његову доводимо до огорчења, као што се говори о грешницима у псалмима: Огорчише Вишњега (Пс. 77, 17).