Житије преподобног оца нашег Јустина новог ћелијског

27:13 минута (4.68 МБ)

Молитва је просфора умешена од суза и срца
Ава Јустин

Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије. Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп-Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.

У Књижари Матице српске одржана промоцијa романа "Путници" Радосава Бата Ђурковића

41:09 минута (7.07 МБ)

У Подгорици је 10. јуна 2017. године у Књижари Матице српске одржана промоцијa романа "Путници" Радосава Бата Ђурковића на којој су говорили: проф. др Борис Б. Брајовић, Иван Луковац, проф. Милан Ивановић, проф. и аутор.

Радосав Бато Ђурковић, рођен 17. августа 1974. у Сомини. Дипломирао на Филозофском факултету у Никшићу, Одсјек за философију. До сада објавио књиге: Излазак бјелином у сусрет (2005)− пјесме; Бијелом руком и круном од злата − На јутрење (2006)−пјесме.

Mати Антонинa (Симић): "Монашки начин живота"

Tagged:
42:40 минута (7.33 МБ)

Предавање мати Антонине (Симић), игуманије фрушкогорског манастира Петковица, на тему "Монашки начин живота" које је одржала у парохијском дому цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси.

Говорећи о три монашка завјета, као и о штетним последицама комунизма по духовност, позвала је на причешћивање и на проналажење православне комуне – парохијске или манастирске заједнице. Благодаримо Радију "Слово љубве" на тонском запису предавања.

На крају видјела LXXII

18:47 минута (3.23 МБ)

Емисија На крају видјела бавиће се књижевним, философским и теолошким питањима, зарањајући  у слободни стих поезије.

 

Изложба дјечијих ликовних радова у галерији „Фреска“ у Херцег Новом

3:33 минута (627.01 КБ)

Изложба дјечијег стваралаштва „У дубину вјекова“ отворена је 9. јуна у галерији „Фреска”, у Херцег Новом.

Поставку чине радови дјеце узраста од 4 -12 година, полазника школе цртања и сликања при сликарском атељеу професора ликовне умјетности госпође Људмиле Головко.

-Ово је друга изложба школе цртања и сликања у галерији „Фреска“ коју води професор Људмила Головко. Овога пута изложено је 60 радова, рађених различитим сликарским техникама, – казала је за Радио Светигору уредница галерије госпођа Славица Милошевић.

Питајте свештеника

93:50 минута (16.11 МБ)

У недјељу 11. јуна 2017. године, на празник Свих Светих, гост емисије "Питајте свештеника" био је отац Миодраг Тодоровић Парох рубешко-хумачки.

 

Митрополит Амфилохије служио је на празник Свих Светих у храму посвећеном овом празнику на Великом Пијеску у Бару

Tagged:
30:30 минута (5.24 МБ)

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у прву недељу по Духовима, 11. јуна 2017. године, на празник Свих Светих, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику на Великом Пијеску у Бару.

Поводом храмовне славе Недјеље Свих Светих Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је пререзао славски колач ове Светиње.

Научни скуп: „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“

169:47 минута (29.15 МБ)

Институт за српску културу из Никшића организовао је научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“ у суботу 10. јуна 2017. године у сали Црногорско-руског пријатељства у Никшићу.

Научни скуп је био посвећен обиљежавању 110 година од рођења и 20 година од упокојења овог значајног српског научника двадесетог вијека.

Поздравну ријеч на почетку скупа свим учесницима и слушаоцима упутио је доц. др Будимир Алексић, предсједник Управног одбора Института за српску културу.

После њега присутне су поздравили Његово Преосвештенство епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда. Модератор скупа био је др Никола Маројевић, ђакон.

Syndicate content