Бесједа оца Далибора Милаковића у Саборном храму Христовог Васкрсења  у Подгорици , 18. јуна 2017. године, на другу Недељу по Духовима.

Бесједа пароха толошког протојереја Предрага Шћепановића, изговорена 18. јуна 2017. године, вјерном народу парохије на Светој Литургији у цркви Светих Мученика Макаваја на другу Недељу по Духовима.

У овом издању емисије емитујемо други дио трибине „Човек – век“, вече сјећања на почившег професора др Жарка Видовића која је одржана 19. маја 2017. године у организацији Студентског парламента Богословског факултета. У првом дијелу трибине коју смо емитовали чули сте Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и проф. др Мила Ломпара, а у овој емисији слушате доц. др Милоша Ковића и ђакона др Драгана Ашковића као и веома занимљив дијалог са публиком у којем су се могла чути и поједина свједочења и занимљивости из живота Жарка Видовића у којем је учествовао и Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

О чувеном генералу Врангелу, чије кости почивају у Београду, говори филмски продуцент Бошко Милосављевић.

Када Српска земља и народ који живи у њој прими светлост Христовог Еванђеља, и када се апостолским делима и подвизима богоносног оца нашег Саве и осталих богоугодника српских учврсти благочешће међу Србима, тада засијаше многи богоугодни светилници по Србији и читавом Балкану. Међу таквим подвижницима особито се прослави овај преподобни и богоносни отац наш Петар, који се подвизаваше у Коришкој пустињи крај Призрена. Његов живот и подвиге описа хиландарски монах Теодосије (писац и житија Св. Саве Српског), који је на позив коришког монаха Григорија долазио у Призрен и околину и од веродостојних сведока и монаха очевидаца дознао за свети живот и богоугодне подвиге и чудеса овога преподобног. Мудри Теодосије је потом написао и службу преподобном Петру Коришком.

За књигу "Друштва свога доба" коју су написали др Ивана Спасовић и академик Василије Крестић писац Горан Петровић је написао: "Згусла историја тако као да је синула". А, синула је просвета, култура и наука у Србији оличеној у установама које су биле претече Српске краљевске академије наука и уметности-1886. године. У то време Србија је била како каже др Ивана Спасовић вољена земља, прва је после Француске укинула феудализам у Европи, а у погледу спољне политике и просвете била јединствена и поред династичких немира и преврата.

Било је то време кад је "Друштво српске словесности" само 1847. године објавило "Горски вијенац", "Нови завјет" у преводу Вука Караџића и "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године изашао је први број "Гласника" Друштва српске словесности и "Описаније древности у Светој АТОНСКОЈ) Гори Димитрија Аврамовића.

Аутор:Спиридон Булатовић.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Свештеномученика Јоаникија, Митрополита црногорско-приморског, у суботу 17. јуна 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживали су свештенослужитељи беранско-андријевичког намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа беранског краја.

Сабраним вјерницима ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије који је казао да је 20. вијек био вијек прогона Цркве православне током којег се Црква Божја прославила кроз многе своје свједоке, мученике и свештеномученике. Велики је број оних који су пострадали за име Божје у вријеме богоодступништва и богоотпадништва у Русији и православним словенским земљама и то најчешће, од припадника свог народа. Међу њима је истакнути Свети свештеномученик Јоаникије Митрополит црногорски, казао је, између осталог, Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Бокешког, Митрополита црногорско-приморског, са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског на Прчању код Котора.

У току Литургије, Владика је у чин ђакона рукоположио Зорана Миљанића, теолога из Херцег Новог.

У литургијској проповиједи Митрополит Амфилохије је рекао да је сила Христова сабрала и данас вјерне у храм Светога Петра Цетињскога на Прчању.

На празник Светог Свештеномученика Јоаникија Липовца и са њим пострадалих свештеномученика и мученика, на брду Пардус у Љешанској Нахији служена је Света Литургија у цркви њима посвећеној. Свету Литургију је служио протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски уз саслужење протојереја Николе Пејовића и јереја Слободана Петровића, у присуству великог броја вјерника.

У току Свете Литургије, након прочитаног Јеванђеља, отац Жељко је рекао да је данашњи празник потврда јеванђељских ријечи да се не бојимо оних који убијају тијело, већ да се бојимо оних који убијају душу, зато су од најранијих времена мученици заузимали посебно мјесто у Цркви Христовој.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац) је рођен 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од оца Шпира Липовца и мајке Марије Дамјановић. На крштењу је добио име Јован. Његови преци су живјели у Цуцима у Катунској нахији, а одатле су се одјелили почетком 18. вијека и настанили се у Боки. Отац му је најприје радио као поморац, а потом као разносач у пошти. Основну школу завршио је у Прчњу, гимназију у Котору, Православни богословски завод у Задру, а Философски факултет у Београду, гдје је положио и професорски испит из богословских предмета.