"Има ли покајања на ономе свету за оне који се нису покајали на овоме свету?"

Tagged:

О покајању, гордости, и осталим опростивим и неопростивим гријесима говорило се у сриједу вече 20. октобра на духовној трибини у Парохијском дому Вазнесењске цркве. Повод за разговор било је предавање ипођакона Андреја Тарасјева, пензионисаног професора Филолошког факултета. Наслов његовог предавања био је заиста изазован: „Има ли покајања на ономе свету за оне који се нису покајали на овоме свету – поводом стогодишњице одласка из живота неопојаног и непокајаног генијалног писца Лава Николајевича Толстоја“.

Због својих ставова који су негирали основне црквене догме Синод Руске православне цркве закључио је 1901. године да се Лав Николајевич Толстој сам искључио из цркве. Професор Тарасјев, велики познавалац Толстојевог дјела и прилика у Русији у времену у коме је Толстој живио, закључује да је Лав Николајевич био генијалан писац, а лош философ и мислилац, који је био прожет превеликом гордошћу. Та његова гордост проистиче из чињенице што није, као рецимо Достојевски растао уз мајку или бабушку, која би му од раног дјетињства улила чисту вјеру. Умјесто тога васпитали су га учитељи странци. У тој својој гордости он се заносио идејом да поправља учење Цркве. У тој гордости отишао је са овога свијета без опијела и покајања.

На примјеру Лава Толстоја ипођакон Тарасјев је засновао своје изузетно занимљиво излагање о могућности покајања и опроста гријеха онима који се нису кајали за живота на овоме свијету.