Тешка времена за цркву 70-тих година прошлога вијека, оставила су дубоке трагове у сјећању човјека који је на руке примио вијест о рушењу Његошеве капеле на Ловћену.

Тадашњи секретар Митрополита Данила Дајковића, а сада свештеник у пензији, отац Петар Дајковић, прича како се нигдје није могло поћи аутобусом, а да вам се у цијену карте не урачуна и проценат за градњу маузолеја. Еуфорија је била толика да су демонстранти на демонстрацијама вођеним против Митрополита, носили транспаренте на којима је писало - Живио маузолеј! И уопште, годинама је народна свијест припремана да догађај рушења капеле доживи као тријумф, а не као самоударац у сопствену душу и шамар завјету најмудрије српске главе.

„Удбаша је било свуда", каже отац Петар, па су се чак, како рече, по задатку и Богу молили.