Цетиње, 09. марта (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије данас се отвореним писмом обратио предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу и предсједнику Владе Црне Горе Милу Ђукановићу. Писмо Високопреосвећеног Владике Амфилохија гласи:

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије прочитао је данас саопштење за домаћу и међународну јавност, поводом најновијих збивања на Косову и Метохији које је донио Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве на својој ванредној седници одржаној у Патријаршији, 17. фебруара 2008. године.

У Манастиру Подмаине је и ове, као и сваке године, одржано братско сабрање и саборовање свештенства Митрополије Црногорско - Приморске. Након Свете архијерејске литургије коју је са свештенством у манастирском Храму Успења Пресвете Богородице служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије, разматрана су актуелна питања из живота црквених општина, парохија и манастира Митрополије Црногорско-Приморске.

Јуче је једна невладина организација, први пут основана и регистрована 17. јануара 2000.г. као „вјерска заједница ЦПЦ“ путем Јавног сервиса РТЦГ и других медија, објавила да ће да обнови рад Цетињске богословије из 1916. г. Због дијела јавности који није упућен у збивања из најскорије црногорске прошлости, оглашавамо се овим сопштењем које садржи неколико важних подсјећања.

Митрополија Црногорско-Приморска саопштава да су за сада непозната лица у ноћи између 9. и 10. августа извршила терористички напад минирањем Цркве Светих Новомученика која је у изградњи на брду Пардус надомак Подгорице. Силина детонације и огромна количина експлозива нанијела је велику штету цркви у изградњи, а комади камења и грађевинског материјала су летјели у ваздух неколико стотина метара од цркве. На лицу мјеста су пронађени остаци детонаторских штапина и котурови што указује да се ради о тероризму најгоре врсте, а што ће, надамо се, помоћи припадницима Управе полиције Црне Горе да што прије пронађу и ухапсе терористе.

Поводом најављених упада у цркву на Броћанцу и других старијих и новијих покушаја отимања и угрожавања цркава и имовине Митрополије Црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-никшићке, и уобичајених оправдања тог безакоња и насиља од стране представника новокомпоноване вјерске заједнице тзв. ЦПЦ (основане у полицијској станици 2000-те године), осјећамо за своју обавезу да по ко зна који пут скренемо пажњу како државним органима тако и широј јавности на сљедеће:

Поводом промоције Фондације за изградњу православног Храма Свете Тројице - Бога Љубави на Цетињу у коме би, према замисли, почивале три велике светиње - Честица Часног Крста Господњег, десница Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег и икона Богородице Филермосе отворено је више питања, али су њихови одговори више него непримјерено релативизовани, а све са циљем да се оспори право својине Митрополије Црногорско-Приморске над трима светињама.

Благодарећи Богу и светињама Цетињског манастира, данашњи дан протекао је без сукоба, које су стотињак присталица распопа Дедеића покушали да изазову насилним уласком у Цетињски манастир, цркву на Ћипуру и Влашку цркву.

Сачуван је грађански мир и од скрнављења светиње Митрополије Црногорско-приморске.

Најаву секте ткз ЦПЦ распопа Мираша Дедејића да ће упасти у Цетињски манастир коментарише протојереј Радомир Никчевић шеф Кабинета Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија.

О овом веома озбиљном питању поведена је расправа на јучерашњем засиједању Скупштине Црне Горе. Природно је што се о томе расправља не само код нас него и широм свијета. За Цркву и за религиозно осјећање смисла живота у цјелини, то је одвајкада било и остало једно од најбитнијих питања човјекове етичности и смислености постојања. И иначе, овдје се заиста ради о једном од најозбиљнијих проблема човјека и човјековог живота уопште. Његово рјешење зависи у суштини од самог односа према животу: да ли је људски живот светиња у апсолутном смислу ријечи или није? Не само за Цркву и њено схватање човјека као иконе, слике и прилике Божје, која је неуништива, и посједује неуништиво достојанство од зачећа до смрти, и послије смрти у вјечности, него и за сваки здравомислећи и досљедни хуманизам, људски живот – јесте светиња над светињама. Чување те светиње и њеног непролазног достојанства представља основни императив сваког закона и законодавства, као и људског морала и моралности у цјелини.