Парастосом служеним у цркви Светога Марка у Београду у петак 1. маја обиљлежена је четрнаестогодишњица злочина над српским народом Западне Славоније, када је хрватска војска у акцији "Бљесак" убила око триста Срба, протјерала петнаестак хиљада и етнички очистила овај простор. Парастос погинулим Србима Западне Славоније служио је Његово Преосвештентво викарни Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита) уз саслужење свештеника цркве Светога Марка.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Николај је на Томину недјељу, 26. априла, у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну, код Вишеграда, служио Свету архијерејску литургију и освештао манастирски параклис, посвећен Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави. Митрополит Николај уручио је ктитору манастирског параклиса Михаилу Томићу и његовој супрузи Мирјани сребрени орден Светог Петра Дабробосанског. О животу ове светиње која се спомиње у 13 вијеку, за наш радио говори синђел Јован сабрат манастира Добрун.

У понедјељак 9. марта 2009. г. у цркви Светих Архангела у Андријевици крст од храстовог дрвета, освећен на Гробу Господњем, почео је да истаче Свето миро. О овој милости Божјој говори Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско - Никшићки Г. Јоаникије, који је у четвртак 30. априла служио помен жртвама НАТО агресије у Мурину, поводом 10. годишњиве од немислордног бомбардовања Мурина од стране "Милосрдног анђела".

У Суботу по Васкрсу 25. априла поводом двогодишњице освећења темеља новог храма Покрова Пресвете Богородице у Великом Радићу, Општина Босанска Крупа, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко - петровачки г. Хризостом служио је прву Архијерејску Литургију у новоподигнутом храму. Стара црква запаљена је 1941. године од стране усташа. Село је остало без цркве пуних 67 година. "Ове 2009. године, ако Бог да у суботу 18. јула Храм ће бити и освештан" ријечи су протонамјесника Карађорђа Дерајића.

Наслов је књиге којом нас је обрадовала Мира Софронијевић. Пише о десет племенитих жена, истичући да су и жене доприносиле развоју Србије на свој начин, према својим могућностима. У великом броју одликовале су се искреним родољубљем, спремношћу на самоодрицање и жртвовање о чему се, на жалост, мало говори.

Необична је судбина ђакона Милорада Лазића и његове књиге "Српска естетика аскетизма од 1375 до 1459" која се недавно појавила у издању Манастира Хиландара. Докторску дисертацију Милорад Лазић одбранио је пред своју смрт 15. маја 2003. године на војномедицинској академији гдје се лијечио. Истога дана се и упокојио. Ова књига је представљена у Малој сали Задужбине Илије Коларца у петак вече 24. априла. О књизи су говорили Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, др Александар Петровић, доцент на Филозофском факултету у Београду, Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски Г. Јован, православни публициста и уредник књиге Матеј Арсенијевић и на крају академик и познати естетичар проф. др Мирко Зуровац. Сви су се сложили да је ријеч о капиталном дјелу које је задужило српску науку.

"Нисам пио, пушио, нисам се преједао, нисам се много секирао због проблема већ се молио Богу да ми помогне у њиховом решавању. Уосталом, без искушења нема живота," рекао је у 91.години живота у интервјуу протојереј ставрофор хаџи Радосав Ст. Митић. Последње двије и по деценије свог пастирског рада провео је у цркви Ружици и капели Свете Петке на Калемегдану, неуморно је бесједио, подучавао. Данас када више није међу нама његови душекорисни савјети су још драгоцјенији. Чућемо како је говорио о духовном и физичком здрављу, о чудима, о свештеницима.

Протест Српског сабора Двери и Српске мреже невладиних организација да се српски војници не шаљу на предстојеће маневре у Грузију, покренут преко Интернета, а онда и неких гласила, уродиће плодом. Српски војници неће, како је било планирано, учествовати у тим маневрима. Подршку Српском сабору Двери дала су и четрдесеторица угледних српских интелектуалаца, а томе су се у Скупштини Србије придружили и неки посланици. Тим поводом у Танјуговом Међународном прес центру у Београду у уторак 28. априла Српски сабор Двери организовао је конференцију за штампу где се говорило о посљедицама одлуке о учешћу српских војника у Грузији.

Исказ бившег секретара митрополита Петра I Симеона Орловића аустријским властима дат 1819. године пун је неистина и клевета на личност владике Петра I.

У недјељу 26. априла 2009. године гост емисије "Питајте свештеника" био је Протојереј - ставрофор Момчило Кривокапић Архијерејски намјесник Бококоторски.