Друго Духовно вече на Превлаци било је посвећено Светом Ави Јустину Ћелијском, поводом његовог имендана, Светог Мученика Јустина Философа. Ове године се навршило 30 година од његовог представљења. Вече је отпочео Хор "Свети Василије Острошки" из Кумбора Тропаром Светим мученицима Превлачким, а потом је предавач јереј Петар Бикар, парох Луштички, отпојао Тропар Светом оцу Јустину Новом Ћелијском, након чега је одржао предавање на тему "Преподобни Јустин Нови Ћелијски - свештенослужитељ Словесне Службе".

Црква Божија двије хиљаде година одувијек изнова рађа свете Божије људе и свете свједоке његове истине међу нама, истакао је у својој бесједи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско приморски Г. Амфилохије, говорећи о Светом Јоаникију Црногорском, чији се спомен слави 17. јуна. У својој бесједи Архиепископ Г.Амфилохије саопштио је низ до сада непознатих података о последњим данима и сатима земног живота Светога Јоаникија. До ових података се недавно дошло захваљујући свједочењу које је оставио официр ОЗНЕ Рака Ивановић. То свједочење помогло је да се одреди тачан датум, 18. јуна 1945. године, када је овај велики страдалник за вјеру Христову убијен на падинама планине Букуље код Аранђеловца.

Руководиоци Српског пјевачког друштва "Јединство" из Котора, поводом 170. годишњице од оснивања Друштва, одржали су 16. јуна у Прес центру у Подгорици конференцију за новинаре. Том приликом они су јавности представили досадашњи рад и планове за обиљежавање овог великог јубилеја. Опширније у прилогу Славка Живковића.

О ћириличном писму разговарало се на трибини коју је организовао Општински одбор Демократске странке Србије београдске општине Стари град у страначким просторијама у Светогорској 46. Разговор под насловом "Одбрана и примјена ћирилице" одржан је у понедељак вече 15. јуна. Говорили су др Љиљана Чолић, професор Филолошког факултета у Београду, Иван Стратимировић, председник Удружења Култура ћирилице, Небојша Ђелић, члан Друштва "Ћирилица" из Новог Сада и Радмила Стањевић, адвокат. После излагања развила се дискусија.

У недјељу 14. јуна 2009. године гост емисије "Питајте свештеника" био је Протојереј - ставрофор Милутин Тимотијевић Ректор Призренске Богословије Светих Кирила и Методија тренутно измештене у Ниш.

Протојереј Саво Јанковић парох Рујишко - дубовички и администратор Јасеничко - сувајски говори обнови цркве посвећене Светом великомученику цару Лазару у селу Бенаковац, чије ће освећење обавити Владика Хризостом уочи Видовдана 27. јуна, као и обиљежавању крсне славе храма Светих царева Константина и Јелене у селу Доња Суваја код Босанске Крупе, након 69 година.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са Свете Архијерејске Литургије коју је у Недјељу Светих Светих, (14. јуна) служио у обновљеној цркви Светог Николе у селу Братешићи у Горњем Грбљу, коју је овом приликом и осветио.

У Никшићу је 4. и 5. јуна, у организацији НВО Голијски сабор културе, одржана манифестација под називом „Дани ћирилице“. На програму манифестације била је радионица лијепог писања за дјецу и изложба ћириличног писма, типографије и калиграфије, а другог дана одржан је округли сто на тему „Ћирилица – хљеб наш насушни“. На скупу, који је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије, говорили су: умировљени Епископ захумско - херцеговачки Г. Атанасије, проф. др Јелица Стојановић, доц. др Михаило Шћепановић, а прочитан је и рад проф. Драгољуба Антића. Прилог: Сенка Чоловић.

Протонамјесник Љубомир Самарџић парох Старомајдански говори о обнови цркве Светох равноапостолних царева Константина и Јелене и градњи порушеног рарохијског дома у Томини у Бихаћко - петровачкој Епархији.

Цетиње, 14. јуни 2009.г. - Интересна група антитеиста окупљена око анатемисаног и проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића већ годинама у Црној Гори лансира неистине са циљем да што већи број људи одбије од спасења кроз Цркву Христову.
Након по ко зна који пут поновљеног захтјева за повампирењем рушилачке методологије коју је османски окупатор вјековима и систематски примјењивао над православним црквама и манастирима не можемо да не закључимо да само обезбожене идеолошке групе и појединци могу у јавности иступати на такав начин.