Цетиње, 14. јуни 2009.г. - Интересна група антитеиста окупљена око анатемисаног и проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића већ годинама у Црној Гори лансира неистине са циљем да што већи број људи одбије од спасења кроз Цркву Христову.
Након по ко зна који пут поновљеног захтјева за повампирењем рушилачке методологије коју је османски окупатор вјековима и систематски примјењивао над православним црквама и манастирима не можемо да не закључимо да само обезбожене идеолошке групе и појединци могу у јавности иступати на такав начин.
Опет и опет понављамо да је на врху врху Румије све до 1571.г. постојала само Православна Црква Свете Тројице коју су порушили Турци након окупације тих простора. Вјерни православни народ, па и они некадашњи православци који су у међувремену примили ислам, одувијек су на православни празник Свете Тројице - Бога Љубави ходочастили на православно црквиште на врху Румије гдје су православни свештеници вршили обред и литију са изнешеним Крстом Светог Јована Владимира, који вјековима чува братство Андровића из Микулића. Заједно са православнима на исти православни празник на православно црквиште су излазили и муслимани и римокатолици и присуствовали обреду са стране. О томе постоји безброј писаних извора и историјских доказа који се у општој медијској харанги на Митрополију Црногорско-Приморску намјерно потискују у страну. Тај обичај се још увијек поштује и чува.

Изгледа да се данас једино у интерпретацијама домаћих безбожника обнова и градња вјековима порушених и оскрнављених православних храмова и манастира, као и служење светих литургија у њима, као суштински дио мисије Цркве Христове може називати „девастацијама, разарањима, поништавањима и атаковањима на идентитет". Намјерно се пренебрегава чињеница да је управо Митрополија Црногорско-Приморска почетком 90-их година ХХ вијека, након доласка слободâ у нашу земљу, заједно са братством Андровића обновила изношење Крста Светог Јована Владимира на Румију. Отуда је ноторна неистина да је већ четири године прекинуто изношење Крста на Румију. Сасвим су јасни разлози који говоре зашто сљедбеници бившег свештеника не могу да виде тај свети и свештени чин који могу да посвједоче чувари Крста Светог Јована Владимира.
Судећи и по посљедњим атацима на Митрополију Црногорско-Приморску, свештенство, монаштво и вјерни народ не можемо, а да се не отмемо утиску да је полицијска организација под називом „ЦПЦ" заправо и основана са задатком да преко медија непрестано атакује на светиње и ствара виртуелну слику о „вјерским неприликама у Црној Гори". Та и таква мржња од неколицине препознатих ликова који веома често мијењају мјеста и звања како би се стицао погрешан утисак о бројности те дружине, на жалост, превазилази све до сада виђене и регистроване говоре мржње у Европи.
Жалосно је што овакве наступе користе и други са циљем да подгријевају мржњу и постављају националистичке и шовинистичке међаше у Црној Гори као грађанској држави. Зар је могуће да се Румија већ назива „албанском планином" те да се при том од челника муслимана Албанаца у Скупштини и медијима својата хришћански Манастир Пречиста Крајинска, као и обновљени православни манастири на Скадарском језеру, који су били, као што су по нормама садашњег правног система Црне Горе и сада својина Митрополије Црногорско-Приморске. При том, Шестане од Митрополије као замишљеног и у јавности представљеног „непријатеља" бране они који, као што се видјело, нису успјели да напуне ни једну шестину општинске сале у Бару.
На крају, не чуди никога да су Храм на Румији срушили Турци. Не чуди ни то да су неке храмове срушили у вријеме безбожника у Црној Гори. Оно што превазилази људску свијест и савјест јесте овај најновији позив на рушење обновљене Цркве Свете Тројице и то од оних који себе сматрају за „митрополите" и за „вјернике". Ако је то вјера шта је онда сатанизам?!

Митрополија црногорско-приморска